Izvor: RTS, 15.Dec.2012, 17:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iduća godina prelomna u finansijama
Ključni preokret u 2013. godini biće povećanje izvoza, kaže ministar Mlađan Dinkić koji očekuje rast izvoza za više 2,2 milijarde evra, čime će ukupan obim izvoza dostići 10,8 milijardi evra. Dogovor sa MMF-om daje sigurnost ekonomiji, rekao ekonomista Jurij Bajec.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da će prelom koji se u narednoj godini očekuje u javnim finansijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rastu izvoza i ekonomski rast od 2014. godine, usloviti rast zaposlenosti i blago povećanje životnog standarda.
Ekonomista Jurij Bajec smatra da bi eventualni dogovor Vlade sa Međunarodnim monetarnim fondom mogao dati sigurnost sprovođenju ekonomske politike za 2013. godinu.
Ukoliko MMF proceni da je početak godine dobar, da neka obećanja idu ka realizaciji, mislim da bi mogao da potvrdi da je dogovorena ekonomska politika u redu, rekao je Bajec.
Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je ocenio da bi to bio dobar signal za međunarodne kreditore i strane investitore.
Verujem da bi takva odluka mogla da dovede do toga da i ne bude ono od čega svi strahujemo, a to je rebalans budžeta za 2013. To bi bila velika promena u odnosu na mnoge ranije godine, naveo je Bajec.
Dinkić je na skupu "Izazovi ekonomske politike Srbije u 2013. godini", u organizaciji Naučnog društva ekonomista, rekao da je najveći izazov ekonomske politike za narednu godinu kako istovremeno prepoloviti budžetski deficit i zaustaviti rast javnog duga, a povećati zaposlenost.
Prema njegovim rečima, to nije moguće ostvariti u isto vreme zbog čega je prioritet da se stabilizuju javne finansije, što je najlakši deo posla.
Kako je naglasio, posle toga sledi završetak restrukturiranja državnih preduzeća, prelom u rastu izvoza i sprovođenje strukturnih reformi radi duguročne stabilizacije.
Dinkić je naglasio da će ključni preokret u 2013. biti povećanje izvoza pošto će se prvi put videti efekti srednjoročnih investicija u automobilskoj industriji i druge grane.
Ministar je naveo da se u narednoj godini očekuje rast izvoza za više od 2,2 milijarde evra i njegov ukupan obim od 10,8 milijardi evra.
Dinkić je precizirao da će takvom rastu doprineti uvećanje izvoza "Fijata" od 1,6 milijardi evra, kao i Rafinerija nafte u Pančevu od 600 miliona evra.
On je napomenuo da u takav rast izvoza nisu računali efekti pokretanja Železare Smederevo i poljoprivredne sezone, usled čega bi eksport Srbije u idućoj godini mogao da poraste i više.
"Veliki smo optimisti za izvoz u 2013. godini i na tome baziramo ključ naše strategije za budućnost", rekao je ministar.
Realna politika Vlade za 2013. godinu
Ekonomska politika Vlade Srbije za narednu godinu je realna, ali postoje izazovi u primeni srukturnih reformi, ocenili su ekonomisti na skupu "Izazovi ekonomske politike Srbije u 2013. godini".
Na skupu koji je održan na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, saradnik Ekonomskog instituta Miladin Kovačević rekao je da je ekonomska politika za narednu godinu realno napravljena, ali je izrazio sumnju u vezi sa politikom za 2014. i 2015. godinu.
"Fiskalna konsolidacija započeta je opravdano radikalno jer smo bili pred ponorom u javnim finasijama, ali fiskalne mere uvedene krajem 2012. daće pun efekat sledeće godine i tu će se isrcpeti", upozorio je Kovačević.
On je naglasio da je nastavak fiskalne konsolidacje neophodan kroz smanjenje rashoda države i da podrazumeva reformu javnog sektora u kojoj je jedan od fokusa penzijska reforma.
Ekonomista Milojko Arsić kazao je da nema primedbi na ekonomsku politiku Vlade za 2013. godinu i ocenio je ambicioznom, ali ostvarivom.
On je istakao da su subvencije mogle da se smanje više nego što je to predviđeno budzetom za 2013-tu i da započne smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, ali da je "generalno ekonomska i fiskalna politika za 2013-tu relativno dobra i primerena".
Član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov ocenio je ekonomske mere koje je Vlada do sada preduzela kao "gašenje požara" i podsetio da su te mere bile povećanje poreza i kontrola rasta plata i penzija.
"Koliko god su te mere bile nepopularne one predstavljaju lakši deo posla, a sada u 2013-oj Srbiji predstoji teži deo, a to su strukturalne refrome", istakao je Altiparmakov.
