Izvor: Mondo, 15.Avg.2012, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinkić uzvraća udarac Šoškiću

Odgovarajući na prozivke bivšeg guvernera, Ministarstvo finansija i privrede istaklo da je za mandata Dejana Šoškića Agrobanka postala gubitaš.

Ministarstvo smatra da je zlonamerno i tendenciozno pitanje koje je postavio bivši guverner NBS Dejan Šoškić - zašto Mlađan Dinkić pre deset godina nije oduzeo dozvolu za rad Agrobanci.

Šoškić bi, umesto takvih smešnih optužbi, trebalo istražnim organima da objasni šta je, za vreme svog mandata, činio >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << ili nije činio povodom enormnih gubitaka Agrobanke.

Umesto što je zatvarao oči i zataškavao istinu o katastrofalnom stanju u Agrobanci, tako što nakon otkrivanja dubioze u decembru prošle godine nije čak ni smenio viceguvernera nadležnog za kontrolu banaka, bivši guverner NBS apsurdnim i neozbiljnim napadima pokušava da prebaci odgovornost na druge.

Dosadašnja istraga jasno je pokazala da su gubici Agrobanke od 300 miliona evra nastali u poslednjih nekoliko godina, dakle, daleko posle isteka Dinkićevog mandata kao guvernera.

"Apsurdno je da dubioza Agrobanke nije nastala kao posledica svetske finansijske krize, već zbog kardinalnih propusta menadžmenta, predstavnika Upravnog odbora banke i, najblaže rečeno, nesavesne i površne kontrole od strane NBS", navedeno je u saopštenju.

U vreme kada je Dinkić bio guverner NBS, od 2000. do 2003. godine, Agrobanka je imala pozitivan kapital i poslovala je u skladu sa propisima.

Ministarstvo je u saopštenju navelo da je u vreme Dinikićevog mandata redovno kontrolisan rad svih banaka kao i Agrobanke, a kao rezultat tih kontrola loše banke su zatvorene sa minimumom troškova za poreske obveznike.

U to doba, vraćeno je poverenje u bankarski sistem, a štednja građana i devizne rezerve su eksponencijalno rasle. Iz tih razloga, Svetska Banka je reformu srpskog bankarskog sistema ocenila kao najbolju u centralnoj i istočnoj Evropi.

U saopštenju se navodi da, upravo zbog reformi Dinkićevog tima, srpski bankarski sistem zapravo nije osetio prvi udar svetske finansijske krize, jer je stepen kapitalne adekvatnosti banaka bio mnogostruko viši nego u zemljama EU.

Saopštenje Ministarstva finansija i privrede izdato je nakon što je bivši guverner NBS Dejan Šoškić ranije danas demantovao da su čelnici NBS krivi za "pljačku Agrobanke" i zapitao zašto Mlađan Dinkić 2002. godine, kada je bio guverner, nije oduzeo dozvolu za rad lošoj banci kakva je bila Agrobanka koja je i tada imala gubitke.

Bivši guverner NBS pita ministra finansija a nekadašnjeg guvernera, zašto Agrobanku kao lošu nije ugasio kada i četiri velike banke. Nedeljnik NIN najavljuje istrge i protiv biznismena Vojina Lazarevića, Dragana Đurića i Miroslava Bogićevića.

Šoškić pita ministra finansija a nekadašnjeg guvernera, zašto Agrobanku kao lošu nije ugasio kada i četiri velike banke. Nedeljnik NIN najavljuje istrge i protiv biznismena Vojina Lazarevića, Dragana Đurića i Miroslava Bogićevića.

On je demantovao da su čelnici NBS krivi za "pljačku Agrobanke".

U saopštenju naslovljenom "Tri neistine, tri istine i tri pitanja" Šoškić pita zašto tadašnji guverner Mlađan Dinkić 2002. godine nije oduzeo dozvolu za rad lošoj banci kakva je bila Agrobanka koja je i tada imala gubitke?

Zašto predstavnici države i privatnih vlasnika u skupštini akcionara i upravnom odboru Agrobanke nisu sprečili loše poslovanje banke i smenili rukovodstvo tokom poslednjih dvanaest godina?

Kako to da je Antonić (Dušan) opstajao kao direktor banke sve dok ga odlukom guvernera NBS nije razrešila uvođenjem prinudne uprave 29.12.2011.?

Kako to da se guverner, za čijeg mandata u poslednje dve godine su upravo postupanjem NBS otkriveni gubici Agrobanke stvarani godinama unazad, i koji je oduzeo dozvolu za rad lošoj banci kakva je Agrobanka, u javnosti prikazuje kao odgovoran za te gubitke, stoji u saopštenju.

U saopštenju dostavljenom Tanjugu, Šoškić je istakao da je rukovodstvo centralne banke u prethodne dve godine otkrilo skrivane gubitke Agrobanke i sprečilo nastajanje još većih.

Kao neistine on je naveo da su za "pljačku Agrobanke“ odgovorni čelnici NBS iz prethodne dve godine u vreme kada je bio na funkciji guvernera i da je rukovodstvo centralne banke u tom periodu oštetilo državu za 300 miliona evra.

Kao neistinu Šoškić je naveo i to da je rukovodstvo NBS prošle i ove godine opstruiralo istragu i ignorisalo zahteve policije za dobijanje podataka o Agrobanci.

Nasuprot ovome, bivši guverner centrane banke tvrdi da su gubici u "Agrobanci" stvarani godinama.

NBS je samo 10 meseci od stupanja na dužnost prethodnog guvernera, uprkos friziranim izveštajima iz Agrobanke, donela odluku o odlasku u vanrednu neposrednu kontrolu te banke i naknadno nametnula privremene mere, uvela prinudnu upravu i, konačno, bez uočenog popravljanja finansijskog stanja banke, oduzela dozvolu za rad toj lošoj banci.

Rukovodstvo NBS u prethodne dve godine je otkrilo skrivane gubitke Agrobanke, sprečilo je nastajanje još većih gubitaka, i sprovelo je u delo rešenje koje je zaštitilo depozite građana, privrede i finansijsku stabilnost u zemlji, piše u saopštenju Šoskića.

Kako je navedeno, NBS i Uprava kriminalističke policije i Tužilaštvo za organizovani kriminal imaju dobru profesionalnu saradnju po pitanju slučaja Agrobanke.

Radi ubrzanja istražnih radnji, guverner je svojim rešenjem bio odredio i dve osobe iz Sektora za kontrolu poslovanja banaka koja su dobila nalog da se potpuno stave u funkciju prikupljanja i dostavljanja podataka o Agrobanci Upravi kriminalističke policije i drugim državnim organima uključenim u istragu.

Prema navodima beogradskih medija i aferi Agrobanka uskoro će se pojaviti i prvi svedok-saradnik.

Istragom o aferi Agrobanka narednih dana biće obuhvaćene i kompanije koje su navodno bez odgovarajućeg obezbeđenja dobile kredit, a još nisu vratile pozajmljeni novac, među kojima su i Rudnap grupa Vojina Lazarevića, Farmakom Miroslava Bogićevića, Zekstra Dragana Đurića, najavljuje "Blic" otkriće nedeljnika NIN u sledećem broju.

Banka oko 10 miliona evra potražuje od Rudnap grupe, čiji je vlasnik Vojin Lazarević, a pet miliona evra banci duguje još jedna njegova firma, Minel Kotlogradnja.

Na listi kompanija koje je Agrobanka kreditirala nalaze se i dve firme iz sastava Koncerna Farmakom, šabačkog biznismena bliskog DS-u Miroslava Bogićevića. On je nedavno dospeo u žižu interesovanja javnosti zbog sumnji da je od nemačkog koncerna VAC kupio 50 odsto kapitala "Politike", iako je u nekoliko navrata to negirao. Agrobanka od Farmakoma MB potražuje oko 10 miliona evra, a skoro istu sumu i od Fabrike akumulatora Sombor, koja je deo Bogićevićeve poslovne imperije.

Između sedam i 10 miliona evra Agrobanci duguju Zekstra, vlasništvo Dragana Đurića, koji je ujedno i predsednik FK Partizan. U toj dužničkoj grupi su, pored ranije navođenih, i firme Nikolas, Lutra, Planum, Vino Župa, Prokupac Beograd, Prima Kikinda, Navip Zemun, HIP Azotara Pančevo, BDO Agro i PKB Imes, čiji je direktor Rajko Latinović bio i predsednik UO Agrobanke.

(MONDO/Tanjug, foto: Beta/STR/AV)