Izvor: B92, 23.Jul.2010, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sud zabranio prodaju "Maksija"
Beograd -- B92 je imao uvid u presudu kiparskog suda koji je doneo meru kojom je vlasniku "Delte" Miroslavu Miškoviću privremeno zabranio da proda "Delta Maksi".
Ključni dokaz na sudu bio je dokument prema kojem Branko Forcan, suprug Milke Forcan, ima udeo u vlasništvu nad kompanijom "Delta".
Advokat Branka Forcana, Mark Hanzelin, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za B92 kaže da njegovu validnost niko pred sudom do sada nije osporavao.
Dokument iz 1994. nalazi se u sefu švajcarske advokatske firme koja zastupa bivšeg direktora "Delte”, Branka Forcana u sporu koji vodi protiv Miroslava Miškovića pred kiparskim sudom.
Kako objašnjava advokat Mark Hanzelin na njemu se nalazi potpis Miroslava Miškovića, a taj dokument bio je ključni dokaz na osnovu kojeg je sud privremeno zabranio kompaniji "Hemslejd” da proda "Delta Maksi”.
U dokumentu se navodi da je Miroslav Mišković 9 odsto "Delta M” ustupio Branku Forcanu.
Dok advokati Miroslava Miškovića tvrde da se radi o nevažećem dokumentu, advokat Hanzelin za B92 kaže da je čudno da se validnost dokumenta osporava tek nakon što je postupak završen.
"Čudno je prvo jer imamo dokument, on je u sefu u našoj firmi. Ono što je veoma interesantno da zastupnici 'Delte’ nisu iznosili ovu činjenicu pred sudom na Kipru. Mi prvi put čujemo te tvrdnje sada i pretpostavljam da imaju dokaz da je to lažan dokument da bi već predali to kiparskom sudu”, kaže Hanzelin.
Prema saznanjima B92, Branko Forcan je pokušao da proda svoj udeo u kompaniji Miroslavu Miškoviću ali na ovu ponudu nikada nije dobio odgovor.
Forcan nije jedini koji je dobio procenat u firmi, a navodno su se drugi vlasnici ovakvog papira ranije dogovarali o obeštećenju.
Mark Hanzelin objašnjava zašto se Branko Forcan posle 16 godina odlučio na ovaj potez.
"Sada zato što pre svega, on je bio mlad direktor u kompaniji gospodina Miškovića. Bila je odgovornost kompanije da registruje ovu promenu vlasništva. Nije to bila dužnost gospodina Forcana, već Miškovića”, kaže on.
"Jedino što je mogao je da se obrati sudu u Srbiji, ali on je bio u teškoj poziciji jer je bio podređen gospodinu Miškoviću u kompaniji. Uz to gospodin Mišković je bio veoma moćan, da i ne pričamo o manjku nezavisnosti srpskih sudova u to vreme. Sada je situacija drugačija, gospodin Forcan nije više u kopmaniji, nije direktor i veruje malo više u pravosudni sistem”, objašnjava Hanzelin.
Slučaj "Delta” prvi je koji otvara pitanje posledica prakse iz 90-ih kada su firme koje posluju u Srbiji otvarale matične kompanije na of-šor zonama.
Većina najvećih srpskih kompanija je u formalnom vlasništvu stranih kompanija, podseća advokat Andrej Prekajski.
"Posledice te priče se sada vide. U slučaju jednog aktuelnog problema apsolutno vidimo da će se statusne stvari, pitanje vlasničkih odnosa i upravljanje tim kompanijama zapravo, eventualno rešavati van granica naše zemlje”, kaže on.
Utvrđivanje vlasničkog udela u nekoj of-šor kompaniji vrši se u zemlji u kojoj je matična firma i registrovana, u ovom slučaju na Kipru.
Nakon toga, odluka stranog suda treba da prođe proceduru priznavanja pred sudom u Srbiji, i tada se strana sudska odluka mora primenjivati.
Odluku kiparskog suda, prevedenu na srpski jezik, možete preuzeti iz priloga ove vesti:
Odluka kiparskog suda kojom je zabranjena prodaja "Delta Maksija" privremena mera.doc (29.00 KB)
