Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Dec.2010, 16:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đukanović podneo ostavku

PODGORICA -

Crnogorski premijer Milo Đukanović saopštio je danas u Podgorici da se povlači sa dužnosti predsednika vlade. "Doneo sam odluku da podnesem ostavku na dužnost predsednika vlade Crne Gore. Odluka nije iznenadna, niti ishitrena i nije doneta ni pod čijim pritiskom - ni iznutra, ni spolja, kako to tvrde neodgovorni pojedinci iz samo njima znanih razloga", rekao je Đukanović na godišnjoj konferenciji za novinare u Podgorici.

Istovremeno sa povlačenjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Mila Đukanovića, sa mesta potpredsednika Vlade Crne Gore povući će se Svetozar Marović.

Marović je Tanjugu rekao da je on to ranije najavio i da je to njegova "lična odluka".

On će, kako kaže, ostati na raspolaganju politici Crne Gore prema Evropskoj uniji i Demokratsoj partiji socijalista sve dok im to bude bilo potrebno.

Marović se na mestu potpredsednika Vlade Crne Gore nalazi od prošlogodišnjhh parlamentarnih izbora. Bio je poslednji predsednik Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Na toj funkciji je ostao do 22. maja 2006. godine, nakon što su se građani Crne Gore na referendumu izjasnili za nezavisnu državu.

Dobitnik je ordena Petar Veliki, najvećeg ruskog priznanja za doprinos učvršćivanju prijateljstva, ekonomske i kulturne saradnje između slovenskih naroda, a, takođe, je i počasni građanin Atine.

O promenama pregovaraju DPS i SDP

Na osnovu nacrta verovatno budućeg crnogorskog premijera Igora Lukšića, rukovodstva vladajuće koalicije koju čine DPS i SDP razmatraju moguće promene u Vladi, koje bi trebalo da budu definisane krajem ove ili početkom naredne sedmice, pišu danas podgoričke "Vijesti", pozivajući se na saznanja u vrhu tih stranaka.

Na stolu su, kako se navodi, opcije spajanja i ukidanja određenih resora, ali i kreiranja novih, što bi moglo dovesti do toga da u Lukšićevom kabinetu, osim Svetozara Marovića koji je sam najavio da će iz Vlade otići zajedno sa Đukanovićem, ne budu ministarka za evropske integracije Gordana Đurović, ministar pravde Miraš Radović i ministar turizma Predrag Nenezić.

U slučaju da se u državnom vrhu dogovore o jednom od koncepata budućeg premijera, ni ministar urbanizma i zaštite životne sredine Branimir Gvozdenović ne bi više bio član Vlade ili makar ne bi vodio taj resor.

Takođe, pominje se varijanta da će Vladu osvežiti nekadašnja predsednica DPS-a i doskorašnja ambasadorka u Parizu Milica Pejanović-Đurišić, koja u partijskim krugovima, iako više nije u najužem rukovodstvu DPS, i dalje važi za vrlo autoritativnu i sposobnu ličnost.

Kao verovatna mogućnost se spominje pripajanje Ministarstva za evropske integracije Ministarstvu vanjskih poslova Milana Roćena, kao i da je u igri opcija pripajanja Ministarstva turizma Ministarstvu ekonomije Branka Vujovića ili Ministarstvu urbanizma i zaštite životne sredine, koje trenutno vodi Branimir Gvozdenović.

Druga opcija je da to ministarstvo, zajedno sa turizmom preuzme Pejanović-Đurišić, a jedna od varijanti je da ona vodi novi resor - nauka i tehnologija, čime bi ministra prosvete Slavoljuba Stijepovića lišili tereta da se bavi i naukom.

Ministarstvo pravde bi umesto dosadašnje ministra Miraša Radovića trebalo da vodi dosadašnji ministar bez portfelja i bivši šef tajne službe Duško Marković, koji bi istovremeno bio potpredsednik Vlade za politički sistem, što je funkcija koju trenutno pokriva Marović.

Napominje se da će potpredsedničko mesto na kome je sada Lukšić najverovatnije biti ukinuto, a na mestu ministra finansija zameniće ga Milorad Katnić.

U pregovorima sa SDP-om jedna od opcija je bila da se ta stranka odrekne Ministarstva saobraćaja, ali se za sada odustalo od tog zahteva. Zauzvrat im je nuđeno da Ivan Brajović, kao ministar unutrašnjih poslova i javne uprave, istovremeno preuzme i resor pravde.

O svemu ovom se, ističe list, još pregovara, a načelan stav je da predsednik Filip Vujanoviću najkraćem roku Lukšiću da mandat za sastav nove vlade i da ona u parlamentu bude izabrana najkasnije u sredu 29. decembra.

Lukšić nasleđuje Đukanovića

Đukanovića bi na dužnosti premijera trebalo da nasledi ministar finansija i potpredsednik vlade Igor Lukšić, koji prema nezvaničnim informacijama ne priprema značajnije promene u vladi.

Kao njegov naslednik i tada je "figurirao" ministar finansija Igor Lukšić, koji slovi za čoveka koji uživa Đukanovićevo veliko poverenje, ali za takvo kadrovsko rešenje na čelu vlade Đukanović nije imao podršku ključnih ljudi u vrhu DPS-a.

Odlazak ili šminka?

Neki smatraju, prenosi Dojče vele, da je odlazak samo "šminka" pošto Đukanović ostaje na čelu DPS.

Đukanović je zadovoljan bilansom koji je sam napravio. Crna Gora je, kaže, pod njegovim vođstvom uspela da se sačuva od ratnog vihora, postala je nezavisna država, dobila je status kandidata za člana Evropske unije.

Zato svoje povlačenje sa funkcije premijera, on smatra logičnim i opravdanim.

"Prvo, smatram da to može biti blagotvorno za dalji tempo političke demokratizacije u Crnoj Gori. Drugo, smatram da će moje ustupanje mesta mlađim ljudima u Demokratskoj partiji socijalista biti blagotvorno za samu tu stranku. I treći razlog je moj životni komfor. Ja sam 20 godina potrošio na državnim poslovima", rekao je Đukanović.

U crnogorskoj opoziciji tvrde da je međunarodni pritisak ključni razlog demisioniranja crnogorskog premijera.

Lider "Pokreta za promjene" Nebojša Medojević za Dojče vele kaže da je to logičan sled događaja u regionu.

"Đukanović odlazi kao deo paketa proširenja EU prema Zapadnom Balkanu. Taj deo podrazumeva smenu nekih do juče ključnih partnera zapadnih zemalja u regionu, kao što su bivši hrvatski premijer Ivo Sanader, kosovski Hašim Tači i crnogorski Milo Đukanović. Jednostavno, novo vreme i novi izazovi zahtevaju jednu novu generaciju političara", kaže Medojević.

Bivši crnogorski vicepremijer i koordinator "Foruma 2010" Žarko Rakčević smatra da će zadržavanjem liderske pozicije u svojoj Demokratskoj partiji socijalista Đukanović ostati "siva eminencija" političkog i ukupnog života Crne Gore.

"Crnoj Gori treba promena sistema, a ne jedna personalna promena. Jer, ako ostane postojeći sistem, Crna Gora nije uradila ništa", dodaje Rakčević.

Niko, međutim, ne može upravljati tim sistemom kao Đukanović. Zato, nakon njegove voljne ili nevoljne ostavke, ništa više u Crnoj Gori neće biti isto, zaključuju politički analitičari.

Biografija

Đukanović je rođen 15. februara 1962. godine u Nikšiću. U tom gradu je započeo školovanje, a nastavio u Podgorici, gde je završio gimnaziju i Ekonomski fakultet.

Politički je bio aktivan još na fakultetu, gde je bio predsednik omladinske organizacije.

Po završetku studija počinje da se profesionalno bavi političkim radom. Od 1986. do 1988. godine bio je član Predsedništva Republičke konferencije Saveza socijalističke omladine (SSO), zatim član Predsedništva SSO Jugoslavije, a od 1989. do 1991. sekretar Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore.

Na prvim višestranačkim izborima krajem 1990. godine, kao kandidat Saveza komunista Crne Gore (SK CG) izabran je za poslanika u Skupštini Crne Gore, a 15. februara 1991. godine za predsednika Vlade Republike Crne Gore.

U to vreme bio je najmlađi premijer u Evropi. Na istu funkciju je uzastopno biran još dva puta, posle konstituisanja druge višestranačke Skupštine, 5. marta 1993. godine i novembra 1996. godine. Na tu funkciju sva tri puta ga je predložio predsednik Republike Crne Gore Momir Bulatović.

Za predsednika Crne Gore izabran je 19. oktobra 1997. (u drugom krugu) kada je dobio 174.745 glasova. Njegov protivkandidat Momir Bulatović dobio je 169.257 glasova.

Na funkciju predsednika Crne Gore podneo je ostavku 25. novembra 2002, a 8. januara 2003. ponovo je postao premijer.

U samostalnoj Crnoj Gori, odlukom Vlade 20. juna 2006. Đukanović je preuzeo i resor ministarstva odbrane do završetka septembarskih parlamentarnih izbora.

Posle apsolutne pobede njegove koalicije (DPS-SDP) na septembarskim parlamentarnim izborima 2006. Đukanović se povukao sa najviših državnih funkcija, a na mesto premijera došao je Željko Šturanović.

Posle povlačenja Šturanovića sa mesta premijera Crne Gore, 29. februara 2008. Đukanović je ponovo, peti put, izabran za premijera.

Član je Demokratske partije socijalista (DPS) od njenog osnivanja, od proleća 1991. kada je SK CG promenio naziv u DPS. DPS se pod tim imenom prvi put pojavila na izborima 20. decembra 1992. kada je u republičkom parlamentu CG osvojila 46 od 85 poslaničkih mesta.

Đukanović je godinama bio potpredsednik ove stranke. Ostavku na tu funkciju podneo je 25. marta 1997, nakon kritika koje su mu uputili neki članovi DPS i njen predsednik Momir Bulatović zbog izjava u štampi u kojima kritikuje vlast u Beogradu i ličnost predsednika Srbije, Slobodana Miloševića.

Mesec dana kasnije, na predlog Momira Bulatovića, ponovo je postao potpredsednik DPS-a, ali su se sukobi u stranci i dalje nastavili, dok nije došlo i do konačnog rascepa i podele DPS-a na dve stranke istog naziva.

Na kongresu otcepljenog krila stranke, koje je podržavalo Momira Bulatovića, u Kolašinu 1997. godine, Momir Bulatović je izabran za predsednika, a u martu 1998. ta stranka je promenila ime u Socijalistička narodna partija (SNP).

Drugo krilo DPS-a, okupljeno oko Mila Đukanovića, održalo je Treći kongres stranke 31. oktobra 1998. godine, na kojem je usvojen novi Statut. Glavni odbor DPS-a je, prema novom Statutu, na sednici od 9. novembra 1998. godine, izabrao Predsedništvo DPS-a, koje je novi organ upravljanja strankom i broji ll članova. Milo Đukanović je izabran za jednog od članova i faktički za prvog čoveka DPS-a. Od tada je Đukanović lider DPS-a. Na Petom kongresu DPS-a 19. maja 2007. ponovo je izabran za predsednika stranke.

Koalicija Evropska Crna Gora Mila Đukanovića na parlamentarnim izborima u martu 2009. osvojila je apsolutnu pobedu sa 46 osvojenih mandata u Skupštini Crne Gore, a Đukanović je 10. juna te godine šesti put izabran za predsednika vlade Crne Gore.

Bio je predsednik Auto-moto saveza Jugoslavije.

Dobitnik je Nagrade za mir i Medalje za mir u svetu za 2004. koju Međunarodna asocijacija svetskih edukatora mira dodeljuje svake godine (od 1973.) istaknutim političkim ličnostima za njihov doprinos ciljevima mira i regionalne stabilnosti. Nagradu "Ličnost godine" za 2006. godinu dobio je od sarajevskog lista "Dnevni avaz". Dobitnik je Povelje Evropskog centra za mir (EPCD) Univerziteta za mir UN 2007. godine, a iste godine je primio i počasno priznanje za humanizam Internacionalne lige humanista (ILH). Za protektora Evropske akademije nauka i umetnosti izabran je 6. marta 2010. godine.

Đukanović je 28. marta 2008. godine saslušan u Tužilaštvu u Bariju (Italija) u okviru istrage o mafijaškom udruživanju radi šverca cigareta i pranja novca. Njegovo svedočenje je arhivirano.

Sud u Bariju odlučio je 21. maja 2009. da arhivira slučaj protiv Mila Đukanovića, u vezi sa trgovinom cigaretama.

Govori ruski, a služi se engleskim jezikom. Oženjen je Lidijom Kuč, imaju sina Blaža.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

VOA: Milo Djukanović podneo ostavku

S media: Medojević: Zapad smenjuje bivše partnere

B92: Biografija Mila Đukanovića

Glas javnosti: Milo podneo ostavku

SEEbiz.eu: Ratko Knežević: Đukanović će biti uhapšen, samo je pitanje kad