Izvor: Blic, 25.Nov.2014, 01:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đukanović: Evropa da pomogne Balkanu

Crnogorski premijer Milo Đukanović ocenio je večeras u Beču da je najbolji put za evropeizaciju Balkana bolja međusobna povezanost uz nove koridore i pozvao je EU da pomogne Balkanu u savladavanju "najtežih deonica“ u procesu evropske integracije.

On je, u izlaganju na Diplomatskoj akademiji, kazao da se u prošlosti pokazalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je lakše bilo suršiti Berlinski zid - gvozdenu zavesu - nego mentalitet na Balkanu.

"Često mi se čini da se u regionu još uvek nedovoljno poznajemo, da ostaju predrasude koje usporavaju procese punog pomirenja i saradnje. Ključ za prevazilaženje toga je u otvaranju dogledne evropske perspektive za Balkan“, naglasio je Đukanović.

On je istakao da niko ne spori da je vladavina prava uslov svih uslova do članstva u EU, ali je dodao nema napretka bez ekonomskog razvoja, putne i energetske infrastrukture.

S tim u vezi je pozdravio inicijativu Nemačke, konferenciju koju je organizovala kancelarka Angela Merkel koja je, kako je kazao, otvorila nadu regionu.

Đukanović je naglasio da je međusobna povezanost preduslov za stabilnost Balkana, ističući da nijedna država ne može samostalno da savladava sve izazove, i da Evropa mora pomoći zemljama regiona, koje imaju probleme sa zaduženošću, da izgrade potrebnu infratstrukturu.

On je izrazio uverenje da će Austrija, koja će biti domaćin konferencije o zapadnom Balkanu iduće godine obezbediti neke konkretnije odgovore na takva očekivanja regiona.

Đukanović je ukazao da je EU promenila metod i pristup u pregovorima, ali da su fondovi ostali na starim nivoima, iako su aktuelne države kandidati daleko drugačijeg privrednog stanja nego što su to bili raniji kandidati.

On je naglasio da razume oprez zbog negativnih iskustava, i podvukao da nije realno od naših zemalja tražiti da se na startu ponašaju kao članice. Prema njegovim rečima potrebno je podsticati evroentuzijazam u zemljama regiona i ujedno suzbijati evro-pesimizam u EU.

"Potrebno da EU pomogne u savladavanju najtežih deonica, i u tome će zavisti da li će dan nakon okončanja mandata nove Evropske komisije biti onaj veliki očekivani dan za Evropu“, poručio je Đukanović.

On je u svom izlaganju ukazao da je Crna Gora u dve i po godine pregovora sa EU otvorila 12 poglavlja, među kojima i 24 i 23 koja su „srce procesa“.

S tim u vezi je naglasio da se na Crnu Goru primenjuje novi pristup.

Đukanović je istakao da je Crna Gora čvrsto opredlejena da postane članica EU i u najskorije vreme članica NATO.

"Objektivno je da značaj naše zemlje po stabilnosti i dobrosusedske odnose prevazilazi njene teritorijalne dimenzije“, kazao je on, izražavajući žaljenje što u društvu postoje nasleđene i nove podele, ali da bez obzira na političke razlike postoji jasno opredeljenje za put evropske integracije Crne Gore.

Govoreći o ekonomskim reformama, Đukanović je naglasio da je Crna Gora stvorila najpovoljnije okvire za ulaganja. Takođe je kazao da je izračunato da stabilan rast od četiri odsto narednih godina dovoljan Crnoj Gori za sustizanje standarda u EU.

Šef poslaničkog kluba Socijaldemokratske partije Austrije Andreas Ssider ukazao je da Austrija podržava proces integracije zemalja zapadnog Balkana u EU.

Šefica odseka za istočnu Evropu, zapadni Balkan, Južni Kakvkaz i Centralnu Aziju Hajdemari Girer poručila je da je u Crnoj Gori, za privlačenje investicija potrebno uspostaviti zakonske okvire koji bi obezbedili ravnopravni tretman stranim investitorima, ali je dodala da je neophodno omogućiti i slobodu štampe.

Ekspert Bečkog ekonomskog instituta Vladimir Gligorov ocenio je da mentalitet nije glavna ekonomska prepreka na Balkanu, već dramatična institucionalna neizvesnost, jer su granice, sistemi i pravni i politički okviri menjani sa izuzetno velikim potresima.

Crnogorski premijer ocenio je da su aktuelni odnosi EU i Rusije potpuno neprirodni i da treba umnožiti napore sa obe strane da se problem prevaziđe.

On je objasnio da spada u one koji iz iskustva bivše Jugoslavije, kako je podvukao, tvrdi da politika sankcija ne doprinosi nikome i da se samo kratkovidi ljudi mogu radovati sankcijama.

Sankcije unazađuju ekonomije Rusije i EU i od takvih procesa niko ne može imati koristi, uveren je Đukanović.

Istovremeno je poručio da Crna Gora smatra da treba obezbediti očuvanje suvereniteta svake države, zbog čega se pridružila politici EU „noseći poziciju zemlje kandidata koja je u pregovorima i koja prihvatila da deli politiku Unije“.

On je ukazao da je istorija odnosa Crne Gore i Rusije specifična, istorija viševekovnih diplomatskih odnosa i prijateljstva, i dodao da je jednako tako Crna Gora ponosna država koja je uvek pretendovala da bira svoj put u budućnost.

"Znamo da se danas Rusiji ne dopada brzina i možda sam smer crnogorske spoljne politike u pravcu NATO, ali mislimo da je naše pravo da odaberemo naš cilj i kurs. Ubeđeni smo da je ključni problem Balkana stabilnost i imamo dokaze iz prošlosti da su naši regionalni mehanizmi stabilnosti nepouzdani“, rekao je on.

Đukanović je istakao da je potrebno osnažiti te mehanizme stabilnosti i da Crna Gora misli da je to moguće kroz integraciju. Takođe je poručio da to ne znači da Crna Gora želi ili može, kao mala država, da ulazi u konfrontaciju ili priželjkuje ratove. Đukanović je naglasio da Crna Gora u EU želi da doprinese shvatanju da je potrebno uložiti veće napore u diplomatska rešenja.

Nastavak na Blic...