Izvor: B92, 11.Feb.2019, 21:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnice obeležavaju svoj dan
Danas je Međunarodni dan žena i devojaka u nauci
Marija Vranić ima 34 godine i iz Srbije je otišla pre deset - da bi se bavila naukom.
Otišla je na doktorske studije u Portugal i po završetku ostala u toj zemlji. Sada živi i radi u Lisabonu, u grupi za lasersku plazmu fakulteta Instituto Superior Técnico.
Trenutno proučava interakcije lasera sa materijom u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekstremnim uslovima, za šta je nedavno osvojila i nagradu korporacije IBM Portugal.
Marija i sve njene koleginice danas slave svoj dan.
Ujedinjene nacije su 2015. proglasile 11. februar Međunarodnim danom žena i devojaka u nauci, kako bi ih podstakle da se posvete nauci.
Prema podacima Evrostata, od oko 18 miliona naučnika i inženjera u EU 41 odsto su žene.
Marijina priča počela je u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu i Istraživačkoj stanici Petnica.
Materija u ekstremnim uslovima je u stvari plazma, kao što su plamen, munja ili unutrašnjost zvezda.
Pod ekstremnim uslovima podrazumevamo vrlo jaka elektromagnetna polja koja su dovoljno jaka da stvore antičestice.
"Do sada su čak i najjači laseri na svetu bili previše slabi da bi proizveli kvantne efekte kao što je kreiranje čestica antimaterije u plazmi. Nova generacija lasera će to omogućiti", priča Marija.
Njeno istraživanje usmereno je na to da kroz teoriju i simulacije na superkompjuterima pokaže šta može da se očekuje u eksperimentima sa novom generacijom lasera.
"Sudeći po mojim rezultatima, to što možemo da očekujemo je mnogo energije na malom prostoru, čestice plazme, materija i antimaterija - sve na jednom mestu. Ta mešavina otvara nove horizonte za fundamentalna istraživanja, ali i za moguću primenu."
Ono što, prema rečima naše sagovornice, ovo istraživanje izdvaja od prethodnih je što omogućava proučavanje kompleksnih sistema u jakim elektromagnetnim poljima na Zemlji.
Ta mogućnost do sada nije postojala.
"Takvi uslovi se nalaze samo u svemiru, a zahvaljujući novoj generaciji lasera, moći ćemo da ih stvorimo u laboratoriji", priča Marija.
Ove interakcije omogućavaju stvaranje iks-zraka i gama-zraka.
"Iks-zraci se koriste u medicini za rendgentske snimke. Ovo će omogućiti kvalitetniju sliku i to u 3-d dimenziji.
Gama-zraci su slični iks-zracima, samo imaju veću energiju. Ako koristimo njih, onda možemo dobiti sliku još sitnijih detalja i to manje invazivno nego koristeći iks-zrake. To otvara mogućnosti za primenu u medicini za bolju dijagnostiku sa smanjenim rizikom pogrešne dijagnoze."
Istraživanje koje sprovodi je sada u fazi planiranja prvih eksperimenata, a prvi rezultati se očekuju sledeće godine.
Marija na ovom istraživanju radi skoro deset godina.
I dok se studiranje u Beogradu i Lisabonu razlikuje pre svega u tome što su studenti, prema Marijinim rečima, tamo mnogo slobodniji da postavljaju pitanja, rad u laboratoriji nije mnogo drugačiji.
"Ako ste u uspešnoj naučnoj grupi u Srbiji ili inostranstvu (što je bio moj slučaj), to izgleda prilično slično. Istraživači imaju mnogo saradnika sa svih strana sveta, rade eksperimente i u zemlji i u inostranstvu, zovu ih da drže prezentacije na najprestižnijim konferencijama iz oblasti i kad odete na konferenciju svi prepoznaju ime bar šefa grupe."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
