Izvor: Southeast European Times, 06.Jan.2014, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Debata o merama protiv utaje poreza u Makedoniji
Elektronsko popunjavanje, nasumične provere i druge mere pomažu da se smanji utaja poreza, kažu eksperti.
03/01/2014
Klaudija Lutovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 3.1.2014.
Policija je uhapsila sedam pripadnika 14-člane kriminalne grupe i podnela krivične prijave zbog utaje 32 miliona evra poreza i drugih krivičnih dela. U javnosti je usledila diskusija o uspešnosti mera protiv utaje poreza u Makedoniji.
„Krivične prijave >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << zbog utaje poreza već su podnete protiv pripadnika te kriminalne grupe u 2011. godini. Grupa je nastavila da vrši ista krivična dela, ali je promenila metod i osnovala brojna nova pravna lica (kompanije) na druga fizička lica, kojima je sama upravljala“, kaže zaSETimesIvo Kotevski, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Makedonije.
Kriminalna grupa se tereti da je plaćala 500 osoba po deset evra da otvore nove firme i izdaje fiktivne fakture da su prodavali otpadni metal dvema kompanijama u vlasništvu grupe.
Grupa se tereti i za kupovinu ukradenog metala i izvoza istog u Bugarsku i Grčku, preko pomenute dve kompanije, po cenama ispostavljenim na fiktivnim fakturama, na kojima je takođe bilo istaknuto da su novoformirane firme platile PDV od 18 odsto.
Bloger Kilija kaže da su kriminalci širom Balkana taj metod utaje poreza koristili za vreme burnih 90-ih, kada su mogli da za sitnu nadoknadu navedu osiromašene građane da potpišu gotovo bilo šta.
„Danas, međutim, poreski organi vraćaju PDV i mogu da ih identifikuju“, kaže Kilija.
Kilija naglašava da su nasumične provere i zatezne kamate na novčane kazne utajivačima poreza, posebno one koji to koriste da prikriju druga krivična dela, od ključnog značaja za predupređivanje utaje poreza.
„Inspektori češljaju dokumentaciju firmi unazad pet godina, ali taj period mogu da pomere na 10 godina ili više. Što je više vremena proteklo, to će veću kaznu utajivač platiti.“
Poreski inspektori u firmama vrše iznenadne provere dokumentacije, ali je problem u tome što retko pregledaju da li je to prijema i isporuke robe zaista i došlo, kaže Blagica Trajkovska, ekonomista iz Bitolja.
„To omogućava kriminalcima da pretaču novac u druge, fiktivne firme, sa ulaznim tačkama kojima je teško ući u trag. Poslednja fiktivna firma u lancu odlazi u stečaj i zatvara se jednom kada se izvuče sva gotovina“, kaže Trajkovska za SETimes.
Međutim, poreski organi mogu da nadziru sve nepravilne promene na računu ili bazi podataka, zato što je unazad nekoliko godina uvedeno elektronsko popunjavanje, a njihovi računari povezani su sa bankama i firmama, kaže Aleksandar Cvetkovski, predsednik nevladine grupe AGTIS iz Prilepa, koja se bavi proučavanjem utaje poreza.
„Takva situacija napravila je veliki pritisak na sve koji su utajili porez ili planiraju da iz bilo kog razloga to urade“, kaže Cvetkovski.
Kriminalna grupa koja je trgovala ukradenim otpadnim metalom uhvaćena je na osnovu fiktivnih računa u kojima je pisalo da su novoformirane firme koje je osnovala plaćala PDV i od države dobijala povrat istog.
„Tendencija da se laže i izbegava plaćanje poreza još uvek postoji, ali je svake godine sve manje izražena“, dodaje on.
Drugi blogeri kažu da je takođe potrebno preduzeti mere kako bi se siromašni ljudi sprečili da učestvuju u mahinacijama za utaju poreza.
„Ne želim nikom da sudim, samo glasno razmišljam. Šta je moglo da natera ljude da otvore firmu za 10 ili 15 evra, ako već znaju da se radi o kriminalu? Taj način utaje poreza je u osnovi zloupotreba očajnih ljudi“, kaže blogerhmm.
Šta još Makedonija može da uradi protiv utaje poreza? Podelite svoje mišljenje u komentaru.
Nastavak na Southeast European Times...
