Izvor: B92, 25.Jan.2013, 13:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Većina Ginisovih rekorda iz Srbije lažna

Termin „za Ginisa” u Srbiji se, ispostavilo se, previše lako stavlja iza ukusnih imenica. Kako kažu za „24 sata” iz njihovog zvaničnog štaba u Londonu, od 2011. Srbija se upisala sa samo četiri rekorda.

Ako želite da se prijavite za rekord, procedura je složena i duga. Rekord koji se želi oboriti treba opisati i prijaviti na njihovom sajtu i sačekati odgovor stručnog tima, koji će proceniti da li vaša želja može da bude ispunjena. Kada dobijete zeleno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svetlo, imate opciju da vam dođu zvanične sudije (što je skupo), pa se vi odlučujete za opciju da vam događaj prati komisija sačinjena od respektivnih ljudi (lokalni profesori, sudije...). Ginisovom “vrhovnom” štabu morate podneti snimke i fotografije iz više uglova i potpisane izjave svedoka i komisije o rekordu prevedene i overene kod sudskog tumača. Ako ste uspeli u svojoj nameri, dobijate poštom jedan sertifikat koji možete da zaključate u sef, jer se svaki drugi plaća 10 do 15 funti.

A najveća pljeskavica, kobasica, burek i sve one stvari za koje smo čitali da su naj iz Srbije? Njihovi tvorci tvrde da su rekorderi, ali u Ginisovoj knjizi nisu zabeleženi.

Za sve naše gurmanske poslove u centrali Ginisove knjige nikad nisu ni čuli. Da li zbog stvaranja fame ili privlačenja turista na razne kobasicijade i roštiljijade, tek se ispostavlja da nam je svaki drugi “rekord” lažan.

- Mi smo imali problem sa Ginisom, dok je njihovo sedište bilo u Budimpešti, pošto oni nikako nisu hteli da dođu i tražili su da im se plati dosta novca. Ove godine planiramo da obavimo svu potrebnu proceduru i upišemo se konačno u knjigu jer stvarno imamo rekord iz godine u godinu - rekao je za “24 sata” predsednik turističke organizacije Leskovac Žikica Nestorović, čiji sugrađani svake godine prave sve veću pljeskavicu, čija je težina prošle godine iznosila 54 kg.

Srpski rekordi za koje u Londonu nisu čuli se ređaju dalje.

Burek od 200 kilograma, kobasica duga 2.023 metra i rekord koji je, verovatno, većini nepoznat, a imao je i svoj debi na Sedmom međunarodnom sajmu energetike 2011. godine - lakirana ugljena kocka izvađena iz rudnika “Kolubara” koja je težila 25 tona.

Dva dana je 12 ljudi sa motornim testerama vadilo ovu gromadu iz zemlje, koja je mogla da proizvede 18.000 kWh struje, da bi je dizalicama podiglo na specijalni vučni voz i dopremili na vreme za sajam.

- Verujemo da je bila najveća, ali sve se desilo brzo i nismo stigli da se prijavimo na vreme za Ginisa, a posle prosto niko nije imao vremena da se bavi tim jer je procedura duga - objasnio je novinar lista “Kolubara” Milorad Đoković.

Da li je mogla biti upisana u Ginisovu knjigu rekorda? To nećemo saznati jer je nakon sajma rasparčana i podeljena vrtićima i socijalno ugroženim porodicama.

Zvaničnici iz Ginisa naglašavaju da se jedini pravi sertifikat i overa rekorda može dobiti od njihovog zvaničnog štaba u Londonu, nakon kontaktiranja njihovih sudija putem zvaničnog sajta.

Posle svega za utehu ćemo imati Bibu Struju, koji je za minut i po uspeo da sprovede struju u prstima i proključa vodu u čaši ili stjuardesu Vesne Vulović, koja je preživela pad sa 10.000 metara bez padobrana.

Zvanični rekordi od 2011. po Ginisu 1. Najbrže pređenih 100 m sa 45 kg na leđima Milovan Milutinović

2. Najveće jelo od kupusa Zoltan Gali

3. Najbrže prevrtanje gume 20 m Ervin Katona

4. Najveća parada “dačija” automobila Renault Nissan Srbija d.o.o.

Nepriznati rekordi od Ginisa 1. Najveća kobasica (2.023 m) Miroslav Medurić

2. Najveća ugljena kocka (25 tona) PD RB “Kolubara”

3. Najveća pljeskavica (54 kg) Goran Todorović i Ivan Đorđević

4. Najveći burek (200 kg) majstori niških pekara

Izvor: 24sata.rs

Nastavak na B92...