Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Maj.2012, 12:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rimski klub očekuje porast temperatura za dva stepena

LONDON -

Rastuće emisije ugljen-dioksida dovešće do porasta prosečne temperature u svetu za dva stepena Celzijusa do 2052. i za 2,8 stepeni do 2080, budući da vlade i tržišta verovatno neće učiniti dovoljno da spreče klimatske promene, saopštila je nezavisna međunarodna nevladina organizacija Rimski klub.

Neuspeh u sprečavanju klimatskih promena u prvoj polovini ovog veka dovešće svet u opasnost od zagrevanja u drugoj polovini, bez obzira na to što će >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << svetska populacija, prema prognozi, 2042. da dostigne maksimum od 8,1 milijardu stanovnika, uz znatno usporavanje ekonomskog rasta u razvijenim zemljama, ukazano je u izveštaju te organizacije sa sedištem u Švajcarskoj.

"Malo je verovatno da će vlade usvojiti neophodne propise radi primoravanja tržišta da izdvoje više novca za rešenja povoljna za klimu i ne možemo pretpostaviti da će tržišta raditi u korist dobrobiti ljudi", upozorio je autor izveštaja, profesor za klimatsku strategiju na norveškom Univerzitetu za menadžment Jorgen Randers.

"Svake godine emitujemo dva puta više gasova s efektom staklene bašte nego što ih apsorbuju svetske šume i okeani, a taj višak će se povećavati i dostići maksimum u 2030.", rekao je on.

Rimski klub, čijih 100 članova uključuje političare, poslovne ljude i naučnike, analizira različite probleme - od granica ekonomskog rasta do zapošljavanja i prirodnih resursa, a takođe se bavi problemima ekologije, prenela je agencija Rojters.

Prošlomesečno istraživanje univerziteta Oksford i Prinston pokazalo je da će temperatura na našoj planeti porasti između 1,4 i tri stepena do 2050, s tim što je verovatnije da to budu tri stepena.

Zemlje sveta su se 2010. složile da emisije štetnih gasova moraju da budu oštro smanjene, da bi se povećanje prosečne globalne temperature u ovom veku zadržalo ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.

Naučnici upozoravaju da prekoračenje te granice preti da dovede do nestabilnosti klime, gde bi ekstremne vremenske pojave postale uobičajene. Dosadašnji napori za smanjenje emisija gasova staklene bašte ne smatraju se, međutim, dovoljnim da bi mogli da spreče rast temperatura u ovom veku iznad dva stepena Celzijusa.

Randers je ukazao da će potrošnja po stanovniku u Kini do 2052. dostići najmanje dve trećine potrošnje u SAD, dok će prosečan ekonomski rast 14 zemalja u naglom usponu, uključujući Brazil, Indiju i Južnoeftičku Republiku, biti visok tokom sledećih 40 godina.

"Taj rast će da poboljša životni standard mnogih, ali će biti na štetu globalne klime. Mada rast neće biti tako eksplozivan kao u Kini, on će još uvek biti dovoljno veliki da održi porast emisija u tim zemljama sve do 40-ih godina ovog veka", dodao je Randers.

U razvijenim ekonomijama SAD i Evrope će, nasuprot tome, doći do smanjenja ili stagniranja potrošnje, što bi trebalo da pomogne u sprečavanju iscrpljivanja rezervi nafte, hrane i vode do 2052.

Ekološki program Ujedinjenih nacija je prošle godine saopštio da je povećana razlika između obećanih smanjenja emisija i kresanja neophodnih da bi porast temperatura ostao ispod dva stepena i da će emisije gasova s efektom staklene bašte u 2020. porasti na šest do 11 milijardi tona iznad granice potrebne da bi se globalno zagrevanje ograničilo na bezbedne nivoe.

Međunarodna agencija za energetiku je takođe upozorila da svet možda neće biti u stanju da ograniči rast temperatura ukoliko se do 2017. ne preduzme nova međunarodna akcija po pitanju klime, s obzirom na to da je u izgradnji previše elektrana i fabrika na fosilna goriva.

Jedan novi svetski sporazum o klimi, koji će primorati najveće svetske zagađivače, uključujući SAD i Kinu, da smanje emisije, biće dogovoren tek do 2015. i stupiće na snagu do 2020, što mnogi ocenjuju kao prekasno za ograničenje štetnih posledica po klimu.

Zemlje sveta su se dogovorile da u periodu 2010-12. pribavljaju 10 milijardi dolara godišnje kako bi pomogle zemljama u razvoju da se prilagode klimatskim promenama i da sumu povećaju na 100 milijardi dolara godišnje do 2020.

Ekonomsko usporavanje je, međutim, umanjilo vladine fondove, a tržišta kvotama ugljenika, koja bi trebalo da pruže podršku investicijama u čistu energiju u privatnom sektoru, ne ostvaruju taj svoj zadatak.
Pogledaj vesti o: London

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...