Izvor: Politika, 10.Jan.2014, 13:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Katalonija bez međunarodne podrške za otcepljenje

Brisel ne želi da se meša u unutrašnje stvari Španije, dok Berlin i London ćute na poziv da podrže referendum o nezavisnoj Kataloniji

Ni nemačka kancelarka Angela Merkel, ni britanski premijer Dejvid Kameron nisu odgovorili na pismo koje je predsednik vlade Katalonije Artur Mas uputio pred božićne praznike liderima svih država članica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske unije i nekolikim moćnim zemljama van evropskog kontinenta. Odgovor na zahtev da se pruži podrška vlastima u Barseloni za referendum o nezavisnosti ove španske autonomne provincije stigao je od predsednika Evropske komisije  Žozea Manuela Baroza i on nije baš povoljan. Barozo je Masu odgovorio da „situacija u Kataloniji i zakazano izjašnjavanje spadaju u unutrašnju nacionalnu debatu”.

„Nema nijednog evropskog sporazuma koji bi nas ovlastio da se izjašnjavamo ili analiziramo situaciju u Španiji”, napisao je u odgovoru Barozo i dodao da Brisel ne ulazi u debatu o tome da li je referendum legalan ili ne, jer je to određeno zakonima Španije, države u okviru koje je i Katalonija.

Prvobitno su vladajuće partije koje podržavaju otcepljenje od matične države tvrdile da će ta država biti automatski nova članica EU, ali se brzo pokazalo da takva mogućnost nije predviđena nijednim postojećim dokumentom. Katalonija bi u slučaju da do otcepljenja dođe morala da prođe kroz klasičan proces pridruživanja. Čak i kad bi se sve to dogodilo, bar jedna od članica EU, Španija, u tom slučaju bi stavila veto na ulazak otcepljene zemlje koju smatra svojom teritorijom.

Madrid je više puta ponovio da neće dozvoliti izjašnjavanje, koje se tiče celovitosti države, jer je to protivustavno, dok se Barselona poziva na pravo građana da se demokratski izjasne o sudbini Katalonije. Bez obzira na neslaganje Madrida, partije koje čine većinu u katalonskom parlamentu zakazale su za 9. novembar referendum o otcepljenju.

Mas u pismu Merkelovoj, do čije je fotokopije došao madridski „Pais”, obrazlaže da su predstavnici 65 odsto izabranih partija podržali održavanje konsultacija u vezi sa sudbinom ove autonomne pokrajine i da je zakazano izjašnjavanje izraz demokratskih prava građana Katalonije. Pokušaj da se internacionalizuje pitanje Katalonije ostao je bez odjeka, pogotovo što nikome ne odgovara da se u trenutku kada se tek nazire izlazak EU iz krize načinju novi teritorijalni rebusi.

Vlade Velike Britanije i Nemačke potvrdile su da je Masovo pismo stiglo, ali ne žele to da komentarišu. Iz kabineta Merkelove čak dodaju da zvaničnog odgovora na pismo najverovatnije neće ni biti.

Za Kataloniju je posebno važna reakcija Londona, jer su se britanska i škotska vlada dogovorile o referendumu u Škotskoj zakazanom za 18. septembar, samo mesec i po dana pre izjašnjavanja u Kataloniji. Katalonski separatisti ovo smatraju presedanom za koji se treba uhvatiti jer London, za razliku od Madrida, smatra da ne može da zabrani izjašnjavanje Škota i zato je pristao da se sporazume sa Edinburgom. Barselona traži da se i Madrid prikloni takvom rešenju.

Ali ni London ni Edinburg ne žele da se izjašnjavaju o „unutrašnjim pitanjima Španije”, jer u slučaju da škotski referendum uspe i da dođe do stvaranja nove države, Edinburg ne želi da mu Španija bude neprijatelj.

Dauning strit obavijen je zaverom ćutanja o Kataloniji. Doduše, prošlog novembra je Alister Karmajkel, ministar u britanskoj vladi zadužen za Škotsku, donekle razbio apsolutnu tišinu i ukazao na bitnu razliku koja proizlazi iz najvišeg akta dveju zemalja.

„Koliko sam shvatio, u španskom ustavu jasno je napisano da se takve odluke mogu donositi samo na nivou cele države, dok nas, koji nemamo pisani ustav, taj dokument ne sprečava da dozvolimo referendum u Škotskoj”, rekao je on i dodao da je „prirodni sagovornik vlade u Londonu španska vlada, a ne vlada autonomnog regiona”.

Bez obzira na neuspeh u kampanji na međunarodnom planu, javni televizijski kanal Katalonije već se uključio u separatističku propagandu. Na geografskoj karti koja stoji u pozadini prilikom emitovanja vesti iz sveta, Katalonija je od Španije odvojena istom debelom crnom linijom, kao i Portugalija ili Francuska. A kako primećuje konzervativni madridski dnevnik ABC, ako se u humorističkim emisijama i filmovanim serijama pojavi neka bitanga, lopov, razbojnik ili prostitutka, taj lik će sigurno govoriti španski jezik, dok ostali pozitivni junaci govore katalonski.

Poslednje ankete pokazuju da je u ovom trenutku svega 35 odsto Katalonaca za potpuno otcepljenje. Mnogi misle da je „loš rezultat” usledio pošto je Brisel stavio do znanja da nova država ne može automatski biti članica EU. Ali do referenduma ima još vremena, pa bi javno mnjenje moglo drastično da preokrene podrška separatistima koja bi stigla iz bilo koje veće zemlje. Katalonska vlast sada se usredsređuje na kampanju za izbore za Evropski parlament.

Zorana Šuvaković

objavljeno: 10.01.2014.

Nastavak na Politika...