Izvor: Politika, 18.Mar.2012, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako odbraniti policiju od krize
Londonski bobiji traže vodene topove i suzavac kako bi sprečili nerede i paljenja, dok im vlast nudi pojačanje iz privatnih firmi
Kriza i nedostatak novca za policiju podstiču strahovanja da će dani slave i olimpijskih baklji u Londonu biti pomućeni ponovljenom paklenom eksplozijom besa. Britanski demonstranti mogli bi, ako se usude da ponove scenario od prošlog leta kada su pljačkali, palili i lomili sve pred sobom, da budu gađani jakim mlazevima vodenih topova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što bi im znatno otežalo posao.
U strahu da se scene masovnog vandalizma ne ponove baš u vreme održavanja Olimpijskih igara u Londonu, najviši oficiri britanskih plavaca traže da im se obezbede skupi vodeni topovi i da im se dozvoli upotreba suzavca i tejzera, elektronskih spravica koje elektrošokom izazivaju trenutnu paralizu mišića.
Iako o ovom predlogu postoje različita mišljenja, pa ima i onih koji se pribojavaju da će se londonski bobiji pretvoriti u „paravojne formacije”, sva je prilika da će vlast pristati da uđe u veliki trošak, kako nagoveštavaju londonski mediji. Vodeni topovi koštaju čak 1,3 miliona funti, ali oni efikasno „razbijaju rulju” i, kako se pokazalo u Severnoj Irskoj, uz pomoć ovog neprijatnog sredstva ulice se vrlo brzo raščiste. Na glavnom Ostrvu, u Londonu i drugim gradovima, topovi do sada nisu nikad upotrebljavani za uspostavljanje reda.
Do drastičnog preokreta u modelu i metodama organa reda, moglo bi da dođe posle izveštaja o neredima prošlog avgusta, koji su „osramotili Britaniju pred celim svetom”. Ovaj dokument sačinjen je od svedočenja iz prve ruke: policajci su bili bespomoćni pred znatno brojnijom masom i potpuno neopremljeni za razbijanje nereda. U mnogim slučajevima morali su da popuste pred nezadovoljnicima koji su, posle pljačke, palili i razbijali gde god da su se zatekli. Naoružani mobilnim telefonima, izgrednici su dobijali munjevito informacije sa terena i prestrojavali se u hodu, već prema odnosu snaga o kome su bivali izveštavani, preko Tvitera.
Šefovi londonske policije kažu da će uraditi sve što je u „njihovoj moći” da se ovakve šokantne scene više ne ponove. Promeniće taktiku, kretaće se brže i koncentrisati vodene topove na gorućim tačkama. Tri mašine za tečno rasterivanje rulje zadržaće se stalno na strateškim položajima, i kretaće se brzo kad se za to ukaže potreba. Isto je i sa suzavcem koji do sada nije upotrebljavan za razbijanje masovnih nereda iz straha da bi oblaci koji se raspršuju neselektivno na demonstrante mogli da dovedu i do fatalnih posledica.
Analitičari upozoravaju da bi do novih talasa besa i do eksplozije nezadovoljstva moglo vrlo lako da dođe u vreme Olimpijade, ili bilo kad pre i posle ovog svetskog događaja koji će u svetsku žižu staviti dostignuća nacije. Mnogi mladi ljudi su u beznadežnoj situaciji, nezaposlenost je ogromna, a socijalna pomoć sve manja, a mogućnost organizovanja pohoda hordi preko socijalnih mreža je ogromna.
Druga strana, kako se ističe u Londonu, mora da bude spremna da spreči haos i nasilje. Ali to, kako se pokazalo, nisu u stanju da učine policajci kojima su takođe skresana sredstva, a najavljuje se smanjenje troškova za plavce od još 20 odsto.
Inicijativa pojedinih krugova da se, kad je potrebno, iznajmljuju policajci preko privatnih firmi, izazvala je oprečna reagovanja u britanskoj javnosti. U jednom londonskom predgrađu već je održan tender za policajce. Ugovori sa firmama koje daju svoje ljude, kako bi ostvarile profit, trebalo bi da se potpišu tek na proleće sledeće godine, znači, kad prođe Olimpijada.
Dok jedni na privatnu policiju gledaju kao na logično dugoročnije rešenje u vreme krize, drugi, među kojima su i policijski sindikati, smatraju da su takve privatne inicijative u javnim službama etički nedopustive. Privatizacija bi dovela do kratkoročne uštede, ali je teško zamisliti da bi u predgrađima privatni najamnici mogli da steknu poverenje stanovnika, koji su inače nepoverljivi prema državnim organima reda.
S druge strane, vlada je unajmila jedan institut čije je istraživanje pokazalo da organi unutrašnjih poslova u Engleskoj i Velsu koštaju mnogo više nego u bilo kojoj drugoj visokoindustrijalizovanoj zemlji. Po njihovom nalazu, u državnu policiju se ulaže dosta para, ali su one u velikoj meri „uludo potrošene”.
Protivnici privatizacije su brojniji: oni tvrde da se ovo radi kako bi određene manje grupe došle do velikog profita na lak način. Unajmljenici koji bi šetali ulicama Engleske i Velsa nikoga ne mogu da ubede u svoje pravdoljublje, niti bi će ikada moći da zamene „dobre stare bobije” sa vodenim topovima ili bez njih. London je međutim sklon da se ugleda na drugu obalu Atlantika: u SAD su u mnogim regionima privatizovane kompletne policijske stanice, što je znatno snizilo troškove. U Evropi policija je još uvek u državnim rukama.
Z. Šuvaković
objavljeno: 19.03.2012.
