Izvor: Mondo, 14.Avg.2019, 15:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Srbija pobedila u investicijama
Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov razjašnjava kako je Srbija na prvom mestu u svetu po broju stranih direktnih investicija u 2018. godini.
Foto: MONDO/Mario Milojević
Istraživanje čuvenog londonskog časopisa "Fajnenšel tajms" (FT) svrstalo je Srbiju na prvo mesto po broju direktnih stranih investicija, i to ne na političkim marketingom u >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << EU izmišljenom tržištu nekakvog "Zapadnog Balkana", već na celom svetu.
Svakako odlična vest odmah je postavila i pitanje "kako je to moguće", na koje nam odgovor daje uvaženi ekonomista Gligorov.
Rezultat Srbije je svakako zaslužan ali dosta mu je pomogla i statistička obrada FT-a. Srbija je, naime, prva po broju novih projekata u koje su investirali stranci, ali ne i po njihovim vrednostima.
Srbija je u 2018. godini, kako je ocenio "Fajnenšel tajms" privukla 107 projekata direktnih stranih investicija, što je za 26 više nego u 2017. godini. I tu je ključ - u očekivanjima prema kojima se i meri ova analiza. Srbija po tome privlači 12 puta veći obim grinfild stranih investicija "nego što bi moglo da se očekuje od ekonomije njene veličine".
FT: Srbija PRVA NA SVETU po grinfild investicijama
"Časopis je rang-listu napravio tako što je uporedio broj novih projekata u 2018. godini sa brojem očekivanih, polazeći od veličine bruto domaćeg proizvoda Srbije (BDP)", rekao je Gligorov.
Dodao je da je Srbija prošle godine bila na prvom mestu, Crna Gora odmah iza nje, a treća je bila Kambodža, Bosna i Hercegovina je 15, a Makedonija 18.
"Na vrhu liste su, uglavnom manje zemlje u razvoju, a to je razumljivo jer su očekivanja za velike i razvijene zemlje mnogo veća usled veličine njihovih BDP-a, tako da je potrebno jako mnogo projekata da bi one bile među vodećim zemljama po ovom kriteriju", rekao je Gligorov.
Vučić: OGROMNA vest za Srbiju, mnogo sam srećan!
Na broj stranih investicija u automobilskoj industriji, u nekretninama, proizvodnji hrane i u tekstilnoj industriji, verovatno su, kako je ocenio, najviše uticale subvencije, rast domaće potrošnje hrane i pića, ulaganja u nekretnine (strana štednja) i jeftina radna snaga povezana sa subvencijama u tekstilnoj industriji.
Iako se generalno među kritikama tvrdi da "stanci dolaze jer im plaćamo", Gligorov je u kazao da subvencije ne bi trebalo da su najznačajniji činilac u broju privučenih investicija u Srbiji, imajući u vidu koje su druge zemlje uspešne po kriterijima koji se u ovom istraživanju koriste.
"Srbija je bila visoko kotirana i u istraživanju u prethodnoj godini i ukoliko su očekivanja zasnovana na kretanju BDP-a koriguju na više, valjalo bi očekivati da se Srbija postepeno spusti naniže na lestvici, što bi bilo (u stvari bilo) pozitivno kretanje", rekao je Gligorov.
.jpg)
