Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Dec.2011, 15:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li je Srbija zapala u dužničku krizu?

NOVI SAD -

Spoljni dug Srbije dostigao je 24 milijarde evra i nalazimo se u situaciji da novo zaduživanje nije moguće. Za 20 godina dug je povećan za 17,5 milijardi. Ekonomisti smatraju da od visine duga više zabrinjava brzina kojom smo se zaduživali. Da li smo zapali u dužničku krizu i da li će država uspeti da servisira postojeći nivo plata i penzija?

Srbija je u prilično nezgodnoj situaciji, odnosno na samom pragu dužničke krize.

Prema mišljenju Miroslava >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Prokopijevića iz Centra za slobodno tržište, najbolji primer za to je nedavno zaduživanje na londonskom finansijskom tržištu kada smo pozajmili novac s kamatom 7,25 odsto dok su Italija i Španija, iako u težoj situaciji pozajmile novac jeftinije od nas.

Oni su plaćali 5,6 odsto. Naša situacija je loša i može se pogoršati tvrdi Prokopijević.

"Kriza u evrozoni uticaće i na nas pa će tako rasti i cena našeg zaduženja. Mi smo de facto za neko vreme iscrpeli mogućnost daljeg zaduženja. Od visine duga, više brine brzina našeg zaduženja", kaže Prokopijević i dodaje "da nas je Cvetkovićeva vlada zadužila osam milijardi evra od početka svog mandata i to je više od dve milijarde godišnje i pošto smo na gornjem limitu postavlja se pitanje, kako bez novog zaduživanja održati postojeći nivo plata i penzija".

U poređenju sa Hrvatskom, na primer, čiji dug iznosi 46,4 milijardi evra, Prokopijević kaže da smo mi naš dug potrošili na plate i penzije, dok su Hrvati gradili infrastrukturu i imaju neto devizni priliv od turizma od 10 do12 milijardi evra.

Savetnik u Privrednoj komori Srbije Dejan Jovović izjavio je za Radio Novi Sad da našu zemlju karakteriše visok koeficijent zaduženosti u odnosu na izvoz robe i usluga. On tvrdi da je oko 45 procenata duga nastalo pre 2000. godine.

Dug javnog sektora je oko osam milijardi, a privatnog oko 15 i po milijardi evra.

Najveći deo našeg duga je u evrima, a kad se sve preračuna svaki stanovnik Srbije dužan je oko 3.000 evra.

Do 2015. godine svaki treći evro od izvoza otići će na otplatu dospele glavnice i kamata. Drugim rečima obaveze po osnovu tih otplata iznosiće između 35 i 40 procenata izvoza roba i usluga, što je znatno više od standardnih 25 odsto koje propisuju MMF i Svetska banka, zaključuje Jovović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...