Izvor: Blic, 26.Feb.2018, 20:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brnabić na prijemu britanske premijerke Tereze Mej

Predsednica Vlade Ana Brnabić prisustvovala je večeras prijemu koji je, za premijere Zapadnog Balkana koji su učestvovali na Investicionom samitu u Londonu, organizovala britanska premijerka Tereza Mej.

Pored premijera Zapadnog Balkana, prijemu su prisustvovali visoki predstvnici Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je organizovala Investicioni samit Zapadnog Balkana.

Premijerka Brnabić ranije danas govorila je na panelu premijera u okviru samita, kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na panelu o povezivanju u regionu, navedeno je u saopštenju.

Potreban rast od četiri odsto da bi stigli druge članice EU

Srbija planira da potpiše novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) do sredine godine, sa ciljem podsticanja reformi kako bi se podstakao ekonomski rast, najavila je u intervjuu Rojtersu premijeraka Ana Brnabić.

Rojters je podsetio da je Srbija okončala uspešno aranžman u vrednosti od 1,2 milijarde evra, kao i da je MMF ocenio da Beograd mora dalje da unapredi poslovnu klimu i poboljša infrastrukturu kako bi uhvatio korak sa zapadnom Evropom.

Brnabićeva je kazala da će vlada započeti pregovore sa MMF-om u martu i aprilu o novom sporazumu, koji ne bi predviđao finansijsku podršku ili kreditnu liniju iz predostrožnosti.

- Verujem da ćemo do sredine godine ući u novi aranžman sa MMF - rekla je premijerka, dodajući da je pred Srbijom još dug put po pitanju sprovođenja reformi.

Novi aranžman sa MMF-om bio bi, prema njenim rečima, i pozitivni signal investitorima, finansijskim institucijama i agencijama za kreditni rejting.

- Naš okvir za sledeći aranžman će se oslanjati na većoj dinamici rasta, kao i strukturalnim reformama koje treba da omoguće rast. Nama je potrebno najmanje četiri odsto godišnjeg rasta da bi stigli druge članice EU - rekla je Brnabićeva, podsećajući da je Srbija već ispunila 30 odsto svojih finansijskih obaveza za ovu godinu.

Ona je istakla da je Vlada bila u pregovorima sa Euroklirom (Euroclear), međunarodnim sistemom koji povećava transparentnost, i dodala da je cilj da se postigne sporazum u naredne dve godine.

Što se Komercijalne banke tiče, Brnabićeva je podvukla da će Vlada želeti da zadrži jedan deo vlasništva, a da o tom pitanju treba još da se vode pregovori sa EBRD-om, koja želi da proda svoj udeo. Premijerka je ukazala da će se videti da li će država smanjiti svoj udeo ili ga možda čak malo i povećati, dodajući da bi Srbija mogla da kupi neke deonice EBRD.

"Potreban novi model ekonomskog rasta"

Predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić učestvovala je danas na panelu premijera, u okviru Investicionog samita Zapadnog Balkana u oganizaciji EBRD u Londonu, sa kojeg je poručila da je regionu potreban novi model ekonomskog rasta, zasnovan na većoj produktivnosti i investicijama, povećanju izvoza i jačanju privatnog sektora.

Premijerka Brnabić govorila je o prioritetima Srbije, viziji i značaju regionalne saradnje i regionalnim projektima, i predstavila mogućnosti i povoljnosti ulaganja u Srbiji. Ona je rekla da su potpisivanje ugovora o Transportnoj zajednici Jugoistočne Evrope, kao i podrška svih strana da Beograd bude sedište Sekretarijata Transportne zajednice, pokazali značaj projekata koji na najbolji način povezuju region.

Pored infrastrukturnih projekata, Brnabić je istakla značaj gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske, koja treba da doprinese dugoročnoj energetskoj bezbednosti celog regiona. O značaju tog projekta govori i činjenica da će se kofinansirati sredstvima iz IPA fondova u vrednosti oko 50 miliona evra.

U obraćanju investitorima i privrednicima, premijerka Brnabić je rekla da je regionu potreban novi model ekonomskog rasta, zasnovan na većoj produktivnosti i investicijama, povećanju izvoza i jačanju uloge privatnog sektora.

„- Jačanje političke i ekonomske saradnje doprineće boljoj poziciji regiona na globalnoj investicionoj mapi, a članstvo u EU zajednički je cilj svih u regionu“ - naglasila je Brnabić.

Ona je dodala da su regionu potrebne veće privatne investicije i povećanje izvoza kako bi se postigao održivi ekonomski rast, a posebno povećanje udela visoko tehnoloških proizvoda u izvozu. Kako je naglasila, u regionu Zapadnog Balkana, najveći udeo direktnih stranih investicija je u Srbiji.

Strukturne reforme i unapređenje poslovne i investicione klime doprineli su visokoj stopi direktnih stranih investicija, koji su prošle godine iznosili 2,6 milijarde evra, što je za 27 odsto više u odnosu na godinu pre.

Ključni kvalifikovani ljudi

Od 2000. do 2016. godine, ukupan iznos direktnih stranih investicija u Srbiji bio je veći u odnosu na ceo region (30,3 milijarde dolara u Srbiji od ukupno 55,5 milijardi dolara investicija u celom regionu).

Predsednica Vlade Srbije rekla je da su za privlačenje novih investicija, od ključne važnosti kompetentni i kvalifikovani ljudi.

Upravo zato, jedan od prioriteta vlade je reforma obrazovnog sistema i obrazovanje za IT, što Srbiji daje šansu da postane vodeća snaga u IT sektoru u regionu.

- „Budućnost regiona Zapadnog Balkana je u mladima i zato je njihovo povezivanje, kroz Regionalnu kancelariju za saradnju mladih, od izuzetnog značaja za jačanje dijaloga, saradnje, i očuvanja stabilnosti u regionu“. „Drugi važan stub za održivi razvoj i napredak regiona je kultura, koja je uvek povezivala građane Zapadnog Balkana“ - rekla je Brnabić.

Investicioni samit u Londonu otvorili su predsednik EBRD-a Suma Čakrabarti, Bojko Borisov, premijer Bugarske, koja predsedava Savetu EU, i britanski ministar za digitalizaciju, kulturu, medije i sport Met Henkok.

O merama za povećanje zaposlenosti

Predsednica Vlade Ana Brnabić, koja učestvuje na Investicionom samitu Zapadnog Balkana u Londonu, danas je predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Sumu Čakrabartija, upoznala sa najvažnijim makroekonomskim pokazateljima i rezultatima ekonomskih reformi u Srbiji.

Brnabić i Čakrabarti razgovarali su o aktivnostima i merama koje Vlada sprovodi za povećanje zaposlenosti.

"Srbija daje poseban značaj razvoju malih i srednjih preduzeća jer su oni nosioci ekonomskog razvoja", istakla je predsednica Vlade, navodi se u saopštenju.

Ona je rekla da je u ovoj godini iz budžeta ukupno izdvojeno 3,6 milijardi dinara, za mere čiji je cilj povećanje zaposlenosti mladih.

Na sličnim projektima Srbija sarađuje i sa međunarodnim organizacijama, kao što je Organizacija UN za industrijski razvoj, na projektu zapošljavanja mladih žena i razvoju preduzetništva.

"Srbija je posvećena nastavku reformi u javnom sektoru u cilju stvaranja što boljeg ekonomskog okruženja i privlačenja novih investicija, naglasila je Brnabić.

Ona je podsetila na pozitivne ocene i prognoze MMF nakon uspešno završene VIII revizije trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti, što je dobar signal za investitore.

Premijerka Brnabić zahvalila je na dosadašnjem angažmanu EBRD u Srbiji i značaju za ukupan razvoj regiona Zapadnog Balkana.

Od 2001. godine, Srbija je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj zaključila ugovore o kreditima u iznosu od oko 1,4 milijarde evra. Krediti EBRD se koriste uglavnom za finansiranje infrastrukturnih projekata.

Gasovod sa Bugarskom, aerodrom, metro...

Brnabić je izjavila da je izgradnja gasovoda sa Bugarskom jedan je od prioritetnih projekata unutar Berlinskog procesa.

- Razgovaramo o finansiranju sa različitim međunarodnim institucijama i započeli smo pripremu tehničke dokumentacije. Plan je da se gasovod završi do 2020. ili 2021 - navela je ona.

Upitana za proces privatizacije u Srbiji, Brnabić je rekla da on ide dobro, ali da je bilo nekih kašnjenja u prošlosti.

- Posle toga smo imali fantastičan uspeh prilikom privatizacije Železare u Smederevu, koju su kupili Kinezi. To je 5.000 direktnih poslova i to se širi. Privatizovali smo i veliku farmaceutsku kompaniju 'Galenika' - rekla je ona.

Premijerka je dodala da je Vlada Srbije započele restrukuriranje javnih preduzeća, te ocenila da je najveći uspeh do sada postignut u Železnicama Srbije.

Vlada Srbije je, kazala je Brnabić, u kontaktu sa nekoliko strateških investitora i misli da će i to biti gotovo do kraja godine.

Kao veliku stvar Brnabićeva je navela korak koji se, kako je rekla, u ovom trenutku dešava prema javno-privatnom partnerstvu.

- Kao što već možda znate, odabrali smo najboljeg ponuđivača za koncesiju beogradskog međunarodnog aerodroma 'Nikola Tesla', to će biti francuska kompanija Vansi i odabrali smo ponuđača za javno-privatno partnerstvo Grada Beograda, što će biti francusko-japanski konzorcijum 'Suez-Itoču'. Očekujem da će ovo biti podrška za nova javno-privatna partnerstva u Srbiji - navela je Brnabićeva.

Napraviti temelj za dinamičan i održiv rast

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je danas da je na ovoj Vladi Srbije da napravi temelj za dinamičan i održiv rast u budućnost.

- Kada mi je predsednik (Aleksandar Vučić) poverio mandat da formiram Vladu i kada sam počela da razmišljam o fokusu nove Vlade, rekla sam da je jedna stvar koju moramo da uradimo, pošto je prethodna Vlada pod njegovim vođstvom uspostavila makroekonomsku stabilnost i temelj za rast, sada je na mojoj Vladi da napravimo temelj za dinamičan i održiv rast u budućnost - izjavila je Brnabićeva u Londonu.

To znači, navela je ona, da moramo da napravimo korak u odnosu na ovo gde se nalazimo danas, od ekonomije podstaknute investicijama do ekonomije podstaknute inovacijama.

- To je jedini način na koji možemo da postanemo država koja nije država jeftine radne snage, koja može da se osloni na svoje resurse, a za to bi trebalo da iskoristimo sve prilike koje nam pruža četvrta industrijska revolucija - smatra premijerka.

Prema njenim rečima, ovo je jedinstveno vreme u kom živimo, u kojem zemlje koje nisu dobro iskoristile treću industrijsku revoluciju, mogu da sustignu lidere četvrte industrijske revolucije i u potpunosti izmene paradigmu svog rasta, a to je ono što ova Vlada radi.

- Želela bih da razdvojim ovo u dva stuba - prvi je digitalizacija, znači, eVlada, odnosno pružanje građanima i preduzećima što je više moguće elektronskih servisa - kazale je Brnabićeva.

Ssto se mene tiče, navela je ona, ovo je odgovor na sve naše ključne probleme u Srbiji i na zapadnom Balkanu, koji su efikasnost vlade, transparentnost vlade. "Ovo je i najbolji način za borbu protiv korupcije. Elektronski servisi pružaju potpunu transparentnost".

Prema njenim rečima, kada imate elektronske servise i kada ukinete fizičke kontakte između poslovnih ljudi i građana sa vladom, bilo na republičkom ili lokalnom nivou, smanjujete korupciju.

- To je ono što u suštini radimo sa eVladom i sada radimo na zakonima o eVladi, ePoslovanjima. Skupština je prošle godine usvojila zakon o e-poslovanjima - kazala je premijerka.

Do aprila, najavila je Brnabićeva, radićemo sve sekundarne zakone i krećemo sa primenom, dakle elektronski potpisi, elektronske arhive, e-plaćanje, kako bismo poslovanje u Srbiji učinili efikasnijim.

- Što se tiče sustizanja četvrte industrijske revolucije, zaista, mora se početi sa obrazovanjem, zato je obrazovanje drugi prioritet ove Vlade. Ono što smo mi uradili, počevši od ove školske godine, dakle od septembra 2017. godine, uveli smo programiranje i kodiranje kao obavezne predmete u osnovnim školama, od 5. razreda - rekla je premijerka.

Ssto je važnije, istoče ona, uradili smo to u saradnji sa organizacijama građanskog društva, koje žele da urade baš to.

- Zahvaljujući njima, mislim da Srbija ima jedan od najnaprednijih programa za programiranje i kodiranje u Evropi. Verovatno smo, rekla bih, jedina zemlja u kojoj su deci u 5. i 6. razredu obavezni predmeti programski jezici 'Skreč' i 'Pajton'. To nije zahvaljujući Vladi, već tome što je Vlada otvorena u saradnji sa građanskim društvima i oni su nam u suštini ove programe i dali - navela je Brnabićeva.

Što se tiče formalnog obrazovanja, dodala je, povećali smo broj upisanih studenata na tehničke fakultete širom Srbije za 20 odsto i nastavljamo sa tim u ovoj godini.

- Da bismo to nastavili, moramo da uložimo novca u infrastrukturu - zaključila je predsednica vlade.

Digitalizacija motor inovacija, konkurentnosti...

U okviru Investicionog samita Zapadnog Balkana koji u Londonu organizuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), predsednica Vlade Ana Brnabić govorila je danas na panelu o povezivanju u regionu, o digitalnoj agendi za region Zapadnog Balkana.

Brnabić je rekla da je unapređenje regionalne političke i ekonomske saradnje jedan od prioriteta Srbije. Premijerka Brnabić na panelu o digitalnoj agendi za Zapadni Balkan

Ona je istakla značaj usvajanja Višegodišnjeg akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor Zapadnog Balkana, koji je usvojen na Samitu u Trstu. Pored trgovine, investicija i mobilnosti, taj plan obuhvata i digitalno povezivanje.

"Za Vladu Srbije, digitalizacija je jedan od ključnih prioriteta, ona je motor inovacija, konkurentnosti i ekonomskog razvoja“, istakla je Brnabić, navedeno je u saopštenju.

"Upravo zato, razvoj elektronskih komunikacija je isto tako važan kao i građenje putne i železničke infrastrukture", naglasila je Brnabić u izlaganju i ocenila da je digitalna revolucija ključna razvojna šansa za region, koja će unaprediti standarde i kvalitet života svih građana Zapadnog Balkana.

Govoreći o važnosti digitalizacije u javnoj upravi, predsednica Vlade je ocenila da je upravo oblast eUprave prostor za unapređenje saradnje na Zapadnom Balkanu.

"Cilj uvođenja i razvoja eUprave jeste da ona bude servis građanima i privredi“, naglasila je Brnabić i navela da je Srbija napravila značajne rezultate u implementaciji eUprave, a u narednom periodu cilj je što bolje povezivanje eUprava u regionu.

Vlada Srbije prepoznala je značaj novih tehnologija za razvoj poslovanja i preduzetništva. IT sektor u Srbiji razvija se velikom brzinom, i naš izvoz u ovoj oblasti dostigao je milijardu evra godišnje. Među prioritetima, Brnabić je izdvojila povećanje korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija, i digitalizaciju svih faza proizvodnje.

Kada je reč o digitalizaciji u oblasti poslovanja, najznačajniji rezultati, koji su važni privrednicima i investitorima, su ukidanje pečata u platnom prometu, ukidanje papirnih faktura, elektronska registracija preduzeća, elektronske poreske prijave, kao i poreske olakšice za start-ap preduzeća.

Premijerka Brnabić je istakla da su digitalizacija i obrazovanje dva ključna stuba za razvoj i napredak našeg društva i celog regiona. U okviru reforme obrazovnog sistema, Vlada Srbije posebno je posvećena razvoju obrazovanja za IT.

Pored uvođenja Informatike kao obaveznog predmeta u 5. razredu osnovne škole, povećanja upisnih kvota na tehničkim fakultetima i programa prekvalifikacija za juniore programere, planira se i digitalizacija obrazovanih sadržaja u školama. U planu je i otvaranje još sedam novih naučno-tehnoloških parkova u celoj zemlji, pored onih u Beogradu i Nišu, kao mesta koja na najbolji način spajaju digitalizaciju, obrazovanje, kreativnost i inovacije.

"Srbija je ponosna na svoje talente i domaće kompanije i institucije koji su postali svetski lideri u oblasti tehnologija i inovacija: Nordeus, BioSens, Seven Bridžis Genomiks - samo su neki od primera koji na najbolji način pokazuju zašto je važno moderno obrazovanje, ohrabrivanje inovacija i jačanje eko sistema za razvoj preduzetništva i start ap kompanija, koje će kreirati novu vrednost zasnovanu na znanju", zaključila je premijerka Brnabić u obraćanju.

Uvođenje reformi u Srbiji ide veoma dobro

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je danas da uvođenje reformi u Srbiji ide veoma, veoma dobro.

"Mislim da je Srbija jedina zemlja regiona koja je uvela veoma teške, bolne i politički nepopularne reforme makroekonomske stabilnosti. Možda smo najveće probleme imali zbog ogromnog javnog duga, a pre četiri godine smo bili tri meseca od bankrota - morali smo ovo da uradimo", rekla je Brnabić u Londonu, gde učestvuje na Investicionom samitu Zapadnog Balkana koji organizuje EBRD.

Premijerka je kazala da je smanjivanje penzija jako teško, ali da smo morali to da uradimo.

"Sada je vreme došlo da gledamo na reforme u vidu vladavine prava. Kapacitet svake vlade, bilo na zapadnom Balkanu ili na drugom mestu je ograničen. Kapacitet za reforme je još ograničeniji, jer morate da radite jednu stvar, pa sledeću, a za to treba vremena, takođe je potrebno i napora i političke hrabrosti", navela je ona.

Pored Srbije, prema njenim rečima, mnoge zemlje zapadnog Balkana su pokazale da su spremne da urade šta god je potrebno da unaprede svoje države, ne samo zbog zbog EU, već i zbog kvaliteta života svojih građana.

"Mislim da smo na pravom putu, ali reforme traju. Vlada to ne može da uradi sama i važno je da vlade, a kažem ovo kao premijerka Srbije, budu otvorene za saradnju sa privrednom komorama, raznim investitorskim udruženjima, udruženjima privatnog sektora, kao i sa udruženjima građanskog društva. Jedini način da ovo uradimo je da radimo zajedno", rekla je predsednica vlade.

Nastavak na Blic...

Nezavisne Novine: Tereza Mej: BiH je mjesto u Evropskoj uniji