Izvor: Politika, 20.Sep.2015, 16:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužan kraj posle mnogo lepih trenutaka

U borbi za bronzano odličje: Francuska – Srbija 81:68 (16:16, 21:16, 21:12, 23:24). – Naš tim nije imao snage da se suprotstavi domaćinu nošenom podrškom s punih tribina (24.092)

Od našeg izveštača

Lil – Ni lepšeg početka ni tužnijeg kraja za naše košarkaše na 39. evropskom prvenstvu! Posle dve nedelje velikih borbi i mnogo blistavih trenutaka dobili su najgori mogući scenario za kraj – da se vade protiv prvog favorita i domaćina Francuske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja u meču za bronzu jednostavno nije mogla da izgubi (tako su još pre meča tvrdili njeni igrači). Bio je ovo tek drugi naš poraz, ali prvi koji nismo izgubili „na jednu loptu“ već mnogo pre kraja - 81:68 (16:16, 21:16, 21:12, 23:24). Tako se igranje Evrobasketa na fudbalskom stadionu pokazalo sasvim opravdanim: velika većina od 24.000 gledalaca zadovoljno je napustila tribine, a Toni Parker i Boris Dijao mogu puna srca da se rastanu od svog najmilijeg dresa.

Najteža stvar za jednog sportistu je četvrto mesto, jer to znači da je takmičenje završio sa dva poraza, ostao bez medalje i bez bilo kakvog priznanja javnosti da je uradio nešto vredno pažnje. Da je moglo bolje – moglo je, znaju to i naši igrači i selektor Đorđević, ali im se ne može zameriti da nisu uložili maksimum. Srbija može da bude ponosna na njih jer su je predstavili u lepom svetlu, igrajući košarku koja nikoga nije ostavila ravnodušnim. U Lilu je svakoj reprezentaciji bio san da srpski tim obori na pleća, što je samo po sebi priznanje.

Ostaje utisak da smo platili previsoku cenu igranja „atomske“ košarke u prvom krugu takmičenja. Ali, postojala su samo dva puta: ili da u „grupi smrti“ napadnemo prvo mesto i otvorimo sebi lakši put to polufinala, ili da tempiramo formu za završnicu i rizikujemo da nam Francuska dođe već u osmini finala. Ostali smo bez svežine, nagrizeni povredama (Bogdanović i Teodosić doputovali roviti) pa u presudnim trenucima nismo pružili igru kakvu objektivno možemo. To se najbolje videlo u šutu za tri poena, gde smo podbacili i protiv Litvanaca i Francuza. Zna se da dobar šut polazi iz nogu, a nama su noge bile teške.

Ma koliko selektor Đorđević isticao da nam se neće ponoviti Istanbul (Mundobasket 2010), naš tim opet nije imao dovoljno mentalne snage da se podigne posle dramatičnog poraza od Litvanaca koji su nam u par sekundi oteli sve: i finale i put na Olimpijske igre. Francuska je bila samo logičan sled stvari, jer ko god je juče bio u grotlu stadiona „Pjer Moroa“ zna da je svaki „izazivač“ morao da ima svoj idealan dan i sreću pride da bi odavde izašao kao pobednik.

Đorđevićev cilj je bio direktan plasman na Olimpijske igre u Riju 2016, što se nije obistinilo. Međutim, dobro je što metu uvek postavlja visoko i što košarkaše uči da pobede i porazi nisu pitanje života i smrti, već da uvek postoji nova prilika za dokazivanje. Luka Kjaboti, najcenjeniji košarkaški novinar u Italiji, dao nam je svoj sud posle svega: „Srbija je igrala bez sumnje najlepšu i najbolju košarku. Nisu Teodosić i Bjelica lošiji igrači nego što su bili u Berlinu, već jednostavno nisu imali dovoljno fizičke do kraja. Svi su mnogo grizli protiv vas.“

Ne treba gledati crno na ovo četvrto mesto, jer Srbija je na dva uzastopna šampionata uspela da se održi do poslednjeg dana, a znamo ko je sve i kada otišao kući (iste plasmane smo imali i 2009. i 2010, kada je na klupi bio Dušan Ivković). Plasirali smo se u olimpijske kvalifikacije i sada treba sve snage usmeriti ka tome – da se narednog jula obezbedi brazilska viza. Bez nje bi pale u zaborav dve uspešne godine.

Što se tiče utakmice, Francuzi su vodili sve vreme izuzev dva minuta u drugoj četvrtini. Bogdanović, ovog puta naš najbolji igrač, sa devet uzastopnih poena doneo nam je prednost od 20:16 u 12. minutu. Nešto kasnije vodili smo sa 28:27 i to je bilo sve. Nismo imali rešenje za De Koloa i visokog Gobera koji je zabravio francuski reket a u napadu skidao lopte s glava naših igrača. Možemo samo da se pitamo da li bi bilo tako da smo imali Bobana Marjanovića (221 cm) jer pokazalo se da nam je tim najranjiviji ispod koša.

Teodosić, junak mnogih naših pobeda, nije imao svoj dan. Stigla su ga sva ona „udvajanja“ iz prethodnih mečeva, jer svaki protivnik je imao posebnu taktiku za njega. Nije se upisao u strelce iz igre (šutirao je devet puta) a imao je samo tri uspešna dodavanja, što je daleko ispod njegovog proseka (8).

Kada su Francuzi poveli sa 58:42 (29. min) pobednik je faktički bio rešen, mada smo posle četiri minuta uspeli da se primaknemo na devet poena (60:51).

Stadion: „Pjer Moroa”. Gledalaca: 24.092. Sudije: Hristodulu (Grčka), Lotermozer (Nemačka), Roča (Portugalija).

FRANCUSKA: Vesterman, Batum 7 (trojke 0-3), Lovernj 1, Kahudi 2, Parker 13 (0-2), Furnije 15 (3-4), Pjetrus, De Kolo 20 (2-6), Dijao 4, Želabal 4, Gober 15, Žaite. Selektor: Kole.

SRBIJA: Teodosić 3 (0-6), Simonović 3 (1-2), Kuzmić, Bogdanović 14 (2-6), Bjelica 12 (2-6), Marković 8 (2-6), Kalinić 1, Nedović 9 (1-2), Milosavljević, Raduljica 11, Erceg 7 (0-3), Milutinov. Selektor: Đorđević.

-----------------------------------------------------------------

Đorđević: Bilo je nemoguće pobediti

Lil – Selektor naših košarkaša Aleksandar Đorđević je posle poraza u borbi za bronzu čestitao Francuskoj na pobedi, a košarkaškom savezu te zemlje na odličnoj organizaciji Evrobasketa a zatim nastavio:

– Svojim igračima čestitam na izvanrednom ponašanju, odnosu prema mečevima i treninzima. Dali sve od sebe u okolnostima koje nisu najidealnije za igranje za bronzu. Protiv domaćina, takvih legendi koje su već bile predodređene za slavlje. Imam veliki respekt prema košarci i igračima da bih javno progovorio o tome što me tišti, to sam sačuvao za svlačionicu. Bićemo još jači i sledeće godine i odlučniji da odemo u Rio. Kvalifikacije su bile primarni cilj, ali ne i naša najveća želja. Mogli smo do finala, ali vrhunska košarka se igra na jednu loptu. Ostali smo bez mentalne energije i snage. Grupa u Berlinu je bila veoma teška, istrošili smo se u njoj. Nije čudo što su neki igrači završili takmičenje bez energije, jer bilo je i povreda.

Što se tiče velikog broja promašenih trojki, Đorđević je rekao:

– Francuzi su nas snagom i agresivnošću odgurali od koša, mada smo imali čak šest otvorenih šuteva u trećoj četvrtini, koji obično „ulaze”. Sve vreme smo ponavljali „samo jedna, samo jedna”, ali nikako nam se nije otvorilo... Dosta štete nam je naneo njihov ofanzivni skok, pre svega Gobera. Ovo je prvi meč koji smo izgubili na skoku. Njihovih 16 skokova u napadu nas je mnogo koštalo, čak smo i dali auto-koš.

Đorđević je dalje kazao da je svako u timu mogao bolje:

– I pored toga nisam nezadovoljan. Pokazali smo dosta, došli smo do mečeva za medalju. Ovo je bila nemoguća utakmica da se pobedi iz raznih razloga, ali moram da pogledam prvo snimak utakmice da bih da pričao o tome. Meni je važno da smo uspeli da izgledamo kao tim. Hvala ljudima u Savezu, mojim saradnicima i igračima.

Bogdanović: Medalja u Riju briše tugu

– Nikad nije bila bolja atmosfera u našoj reprezentaciji. Nismo osvojili medalju, jer nismo mogli u ovakvom mabijentu protiv jake Francuske. Čestitam saigračima, veliki rezultat smo napravili, ali ostaje žal za medaljom. Teško nam je... Ne mogu da opišem koliko... Sve je bilo super do polufuinala, pa i u polufinalu. Svi u timu smo dobri prijatelji, igrali smo dobro, dleovali kao tim, ali nemam objašnjenje zašto nismo uzeli medalju. Ako se izbori plasman u Rio i tamo osvoji medalja, ovo će se zaboraviti – rekao je bek našeg tima Bogdan Bogdanović.

Marković: Ponosan sam na saigrače

Zamenik kapitena naše reprezentacije Stefan Marković je posle poraza od Francuske rekao, pre svega, da naš tim nije imao dovoljno vremena da se oporavi od šoka u polufinalu:

– Borili smo se koliko smo mogli. Ponosan sam na sve momke kako su se ponašali i igrali. Boli ovo, ne mogu da opišem... Fizički ćemo brzo da se oporavimo, popijemo neke vitamine i to je to, ali psihički...

Na pitanje da li su rivali shvatili Srbiju mnogo ozbiljnije posle srebra na Mundobasketu prošle godine, Marković je rekao:

– Svako bi radio ovaj posao da nema pritiska. Prošle godine nas nisu poznavali ni u Srbiji, sada je bilo drugačije. Sad svi znaju ko smo i šta smo. Želja mi je da se opet okupimo na leto i da još jači krenemo ka Olimpijskim igrama u Riju.

Nastavak na Politika...