Izvor: TvojPortal.com, 02.Sep.2011, 22:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikola Sarkozi, galski petlić u planetarnom kokošinjcu
Tvojportal.com Slogan nemačke kompanije Sixt 2010. godine za automobil Citroen C3 bio je: „Budite kao Karla Bruni, odaberite malenog Francuza!“. Moravci bi rekli: „Kus petlić, navek pile“.
Nikola Sarkozi je četiri centimetra niži od Napoleona, petnaest centimetara od Karle Bruni, osamnaest centimetara od mene, dvadeset od Moamera Gadafija, šezdesetčetiri od Karim Abdul Džabara. Kada drži govore ili se slika sa svetskim kolegama, gospodin Sarkozi >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << stoji na hoklici ili na Karlinom neseseru. Iz redova svog osoblja otpustio je sve visoke službenike. Jednom rečju, smeta mu sve što štrči!
Ovaj galski petlić je mađarsko-jevrejskog porekla. Naravno, multietnička i multikulturalna Francuska 21. veka sa tim nije imala problem. Ipak, malo je neobično da je ova pojava na čelo Francuske države došla iz konzervativnih redova - iz neodegolističke stranke. Kakva je sličnost između Sarkozija i De Gola ne znam, ali me ideja Sarkozija u velikoj De Golovoj fotelji neodoljivo podseća na Kišovu pripovetku o patuljastom ruskom pesniku Darmolatovu koji pokušava da se uspentra na veliku Njegoševu stolicu. I dok je De Gol u sred najžešće hladnoratovske krize uspeo da Francusku istrgne iz američkog NATO zagrljaja i odabere „treći put“, Sarkozi je Amerikanac od glave do pete. Uistinu, to njegovo od glave do pete i nije baš tako puno, ali je amerikanizovano 100%. Uz Tonija Blera Sarkozi je najveći intervencionista moderne Evrope. Da zlo bude veće, u trenutku kada njegov intervencionizam dolazi do punog izražaja, SAD zauzeta svojim brojnim problemima u modernim svetskim porobljavanjima više služi kao prateći deo orkestra. To nam šalje jednu ozbiljnu poruku za budućnost - da i u trenucima kada Amerika neće moći ili hteti da porobljava resursima bogate zemlje u ime civilizacijskih vrednosti, neko će već moći.
Maleni Sarkozi je svoju nemilosrdnu odlučnost formirao još kao mladi političar u jednoj akciji spašavanja talaca (da li je neophodno da vam govorim da su otmičari kasnije pobijeni). Ipak, njegova odlučnost je najviše došla do izražaja kada je kao francuski ministar policije istovremeno raspirivao i gasio proteste Parizom, što mu je kasnije omogućilo i da nasledi Širaka na mestu predsednika Francuske. Posle uspešne intervencije u Obali Slonovače i lakog preuzimanja velikih rezervi kakaoa, apetiti su porasli. Na redu je bila nešto kaloričnija sirovina.
Nekoliko okupljanja u Libiji, par uznemirujućih telefonskih snimaka na Youtube-u, bili su dovoljni da Nikola Sarkozi pokrene vojnu intervenciju na svog dojučerašnjeg prijatelja Moamera Gadafija. Prilika je bila idealna, anglosaksonci su do vrata zaglavljeni u svojim problemima, a za Libiju tradicionalno zainteresovana Italija talac je svog veselog premijera. Berluskoni, kao kakav izdegenerisani prestareli mačor u teranju ima drugih briga. Rusi, Nemci, Kinezi i ostali nisu baš sa oduševljenjem prihvatili francusku inicijativu, ali daleko od toga da su se bunili. Libija je velika – biće nafte za sve, činilo se tako u početku. Međutim, kako već ovih dana saznajemo, nafte će možda biti za sve, ali će ubedljivo najveći deo eksploatisati Francuska.
I tako, rođen je novi veliki – mali pohlepnik. Dok još potera za Gadafijem traje, u nepunih 24 sata Sarkozi je uputio dve dramatično preteće poruke – Siriji, da Francuska neće mirno gledati ugnjetavanje demonstranata, a onda i Iranu, da razmišlja o tome da bombarduje njihova nuklearna postrojenja. Dobili smo novog lidera „alijanse dobra“ koji će predvoditi borbu protiv „sila zla“. To što se na saharskoj vrelini u smradu raspada na desetine hiljada leševa lojalista i pobunjenika, njegovom sofisticiranom nosu govori samo da je pristup dobar. Uz ogroman profit, uz za njega beznačajne žrtve.
Hoće li demokratskom svetu biti ponovo potrebne godine da shvati razornost politike novog George W. Bush-a ili će za odgovor ovoga puta trebati manje vremena, ostaje da se vidi. Bilo kako bilo, glad za sirovinama je sve veća a ludaci niču svud redom, čak i po Jelisejskim poljima.
V.M.
RatLibijaGadafifrancuskaintervencijaNikola Sarkozitvojportal
Pogledaj vesti o: Citroen, Gadafi
