Izvor: Danas, 20.Nov.2015, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istina se nalazi iza gomile laži
Neraskidiva veza između francuskih vazdušnih napada u Libiji i Siriji, slanja nosača aviona Šarl de Gol u Persijski zaliv i vrlo medijatizovane borbe protiv terorizma nije ostala bez odgovora. Posle krvavog petka trinaestog u Parizu da li je još moguće pretvarati se da je reč o borbi protiv terorizma, tačnije želji za "iskorenjivanjem" istog na Bliskom Istoku.
Vreme da zapadni i (istočni) novinari stvari >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nazovu pravim imenom i kažu da je krivica za bujanje ekstremnog islamizma na strani tog istog zapada nije na pomolu. Nećemo ga verovatno ni doživeti. Plaćenici Al-Kaide i ISIL jesu "made in USA", i to su francuski generali potvrdili pred Senatom. "Kadriranje" terorista pod specijalnim službama Amerike, Izraela, Engleske, Francuske... sve propraćeno tišinom. Monopolišući sve medije, kao svi ostali političari i francuski su verni samo sebi.
Ovaj masakr u Parizu (nađena je i prigodna floskula - najveći napad na Francusku od Drugog svetskog rata) rezultat je petnaestogodišnje ratne logike. Treba promeniti ciljeve, a ne saveznike. U miru, ne nastavljajući logiku rata u koju su se zapadne države same ubacile. Rat u Maliju i prisustvo francuske vojske u Centralnoj Africi, ovog puta i ne spominjemo jer nisu tema.
Svaki novi rat bio je "iskorenjivanje" terorizma, koje se odužilo. Dok teroristi nisu stigli do Pariza i trga Republike (bukvalno i simbolično). Jesu li teroristi predsednici evropskih država koji su pomagali i sledili Amerikance da proizvedu rat u arapskim državama? Zašto su prećutno prihvaćene dvostruke vrednosti za ljudske živote: naše zapadne i one ostale. Eto šta se dešava kada Francuska "interveniše" na Bliskom Istoku bez ikakvog ovlašćenja, nacionalnog mandata, kao da živimo u vremenu topova i baruta. Svaki prodati rafal gde je Sirija bila savršen poligon za demonstraciju, sada je pun krvi nedužnih Parižana koji su svoju nedelju završili, zauvek.
Ja sam Pariz. U ime čega? "Zemlja ljudskih prava", slobode, jednakosti i bratstva su lepe reči, ali Francuska je pre svega jedna od najvećih izvoznica oružja u svetu. Pandorina kutija "mrtvih" je otvorena slepim praćenjem atlantske diktature koju je ozvaničio prethodni predsednik Sarkozi potpomognut medijskom kreaturom BHL (koji sebe naziva i filozofom) u Libiji. Da li su u petak ovo bili "umereni" teroristi ili oni drugi? Zapad ih je oduvek delio na dobre i loše.
Pariski masakr povećaće antiemigratsko raspoloženja u zemlji i baciće u naručje ekstremne desnice ne mali broj Francuza. Najlakše i najpraktičnije je sada optužiti sirijske i ostale izbeglice. Radikalizacija muslimanskog francuskog stanovništva shvaćena je kao odmazda za francusko učestvovanje u napadima na Islamsku državu, ali ne radi se samo o tome. Ovi ljudi trpeli su prisustvo Francuske na svojoj teritoriji više od 150 godina, teškom mukom i uz velike žrtve oslobodili su se kolonijalizma, da bi posle Drugog svetskog rata bili masovno dovedeni da izgrađjuju zemlju i rade najneplaćenije i najteže fizičke poslove.
Danas im nije mnogo bolje. Ekonomski su odvojeni od ostalog društva a kulturna, ekonomska i socijalna zapostavljenost i zaostalost donosi retko kada nešto pozitivno. NJihovi unuci danas, bez posla i perspektive, laka su meta za versku zaslepljenost i za propovedi mržnje u džamijama predgrađa. Što ni u kom slučaju ne opravdava njihovu krvoločnost.
Da se stavi tačka na ova i slična varvarstva treba obustaviti neokolonijalne operacije i ne podržavati kriminalce koji su "prijatelji Francuske", kao što su Katar i Saudijska Arabija (gde demokratija i Dan ponosa još čekaju svoj momenat), i koji finansiraju ove pokrete. Eto šta stvaraju posledice ideologije jedne istine i jedne moći. A stradaju uvek isti.
*Autorka je saradnica Danasa, živi i radi u predgrađu Pariza, Sen Moru
Pogledaj vesti o: Sirija
