Izvor: S media, 22.Maj.2013, 22:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISPOVEST OSLOBOĐENIH ZAROBLJENIKA: U Libiji smo preživeli 642 dana pakla
"U zagrljaju sina Vuka zaboravio sam svu muku koja me pratila protekla 642 dana! S prvim dodirom detata koje se rodilo dok sam robovao u libijskom kazamatu nestao je strah, neizvesnosti... Dobio sam neku novu snagu. Spreman sam da sa još više životne radosti supruzi Jasmini, ćerkicama Eni i Miji i malenom Vuku nadoknadim ljubav i propuštene trenutke porodične sreće".
Vojislav Nićiforović (29), iako vidno iscrpljen, sa dvadeset kilograma manje, ne skriva sreću što je posle godinu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i devet meseci zatočeništva u Libiji dočekao da zagrli porodicu!
"Beograd se promenio, nekako mi je lepši, svetliji. Ne mogu da ga se nagledam. Pa ja hodam slobodan!", kaže on.
Iz zatočeništva u Libiji, u kojoj su proveli 21 mesec, sa Vojislavom su u Srbiju stigla još četvorica naših građevinaca - Milić Martinović iz Aranđelovca, Nedeljko Milanović i Zoran Nikolić iz Lazarevca i Milorad Đunić iz Loznice. A uhapšeni su, govori Vojislav, ni krivi ni dužni.
"Optužili su nas da smo ratovali za Gadafija. A nijedan od nas pušku nikad ranije nije uzeo u ruke", rekao je Vojislav.
On je, kao i ostali uhapšeni radnici, u Libiju krenuo trbuhom za kruhom. Kao montažer u Beogradu nije imao posla. Nadao se da će kao dugogodišnji alpinista naplatiti veštinu rada na užetu na visokim građevinama. Iako mu je bilo teško što ostavlja trudnu suprugu i decu, krenuo je u Tripoli pun snova o boljem životu. Taj 11. avgust 2011. godine nikada neće zaboraviti.
Posle sedam dana po njih je došao jedan Arapin, smestio ih u kombi i poveo na rad. Posle samo deset minuta vožnje zaustavila ih je revolucionarna brigada grada Zintana. Zatražili su im dokumenta.
"Kada su videli naše pasoše, počeli su da uzvikuju: "Srbi! Prijatelji Gadafija!" Ponovo su nam pregledali dokumenta i kad su videli da nemamo vizu, optužili su nas da smo snajperisti. Izbacili su nas napolje. Prebacili su nas u vojni kamion i bez stvari, koje nam nisu dali da ponesemo, povezli na aerodrom koji je bio baza pobunjenika", seća se prvih dana u Libiji.
Na aerodromu su ostali narednih šest dana. Obuzeo ih je strah da neće izvući živu glavu.
"Niko od naših nije znao da smo uhapšeni", priča Vojislav.
Sa većinom uhapšenih vojnim vozilima prebačeni su potom u Zintan, grad 170 kilometara zapadno od Tripolija. Tri meseca proveli su u podrumu, bez zraka sunca. Svakoga dana smenjivali su se uhapšeni. Podrum je postajao puniji. Jednom nedeljno mogli su da se okupaju hladnom vodom, i to kratko. Jeli su makarone, pirinač i kus-kus.
Ružnih stvari kojih je u zatvoru bilo ne želi da se seća. Đeliju su delili i sa generalima, i vojnicima, bilo je i krivih, ali i nedužnih. Među uhapšenima je bio i bivši ministar finansija, čiji je potpis na nacionalnoj valuti.
Prvi put su ih predstavnici naše ambasade u Libiji posetili 3. septembra. Od tada do dolaska u Beograd trajala je spektakularna borba za njihov povratak.
"Naša jedina krivica bila je što smo u Libiju došli bez vize, a spremalo nam se suđenje kao da smo ratni zločinci. Nada nas nije napuštala, jer smo znali da je pravda na našoj strani. Oslobođeni smo i pred civilnim i pred vojnim sudovima zahvaljujući našim državi i vladi. Zahvalni smo im do kraja života, posebno ključnom čoveku operacije, operativcu BIA Vojinu Milojeviću i prvom potpredsedniku Aleksandru Vučiću, glavnom koordinatoru ove složene akcije koja je do poslednjeg momenta čuvana u strogoj tajnosti",ispovedi se Vojislav.
(Novosti)
Foto: Printscreen YouTube
