Izvor: juGmedia, 20.Jan.2015, 09:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekonstrukcija muzejske postavke kao Skadar na Bojani
LESKOVAC – Narodni muzej u Leskovcu je više od tri godine bez najznačajnijeg dela stalne postavke zbog renoviranja prostora od 200 kvadrata na koga je potrošeno 12 miliona dinara.
Otvaranje postavke sa eksponatima od praistorije do 1878. godine više puta je pompezno najavljivano kao najznačajniji događaj u poslednjih 40 godina u Leskovcu i na jugu Srbije, ali i odlagano bez objašnjenja, zbog čega je projekat nazvan kulturološkim Skadrom na Bojani.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << međuvremenu su se promenila tri direktora, inspektori za privredni kriminal su ulazili u tokove potrošenih 10 miliona dinara iz Ministarstva kulture, pljuštale su krivične prijave, a radovi tavorili. Novi direktor Vladimir Đorđević tvrdi da je mukama došao kraj.
„U toku adaptacije došlo je do probijanja građevinskih radova, pojavila se vlaga, menjao se projekat, a onda se javio problem manjka novca, pa je lokalna samouprava nedavno odobrila dva miliona dinara kako bi se postavka završila i otvorila 10. maja ove gdine, na 67. godišnjicu muzeja“, priča direktor Đorđević, koji ne želi da komentariše odbačene krivične pijave.
Trogodišnja pauza najviše je, izgleda, odgovarala istoričarima i arheolozima jer su imali vremena za kvalitetnu pripremu postavke, vredne eksponate s lokacije arheoloških nalazišta Caričin grad iz 6. veka, srednjevekovni Skobaljić grad, eksponate sa brda Hisar od 10. veka stare do 16. veka nove ere, te eksponate iz turskog doba kao i sa antičke Male Kopašnice iz period od 2 do 4. veka naše ere.
„Biće će to jedna trodimenzionalna postavka, šetnja kroz istoriju Leskovca i okoline, kroz život običnih ljudi tih vremena, u kojoj je najviše prostora dato carskom gradu Justinijani Prima“, objašnjavaju istoričari Mirjana Ninošević i Veroljub Trajković.
Posetioci će imati priluku, između ostalog, da vide kako je izgledao i leskovački vlastelin Nikola Skobaljić sa oklopom, prvi Srbin koga su Turci nabili na kolac, zlatni nakit iz Male Kopašnice s početka milenijuma, peći za obradu gvožđa sa Hisara i čuvenu u „Turovićevu iglu“, a posebno mesto čuva se za povelju iz 1400. godine u kojoj se Leskovac prvi put pominje kao grad.
„Nadam se da ćemo do otvaranja uspeti da dođemo do te povelje jer se ona nalazi u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon na Hilandaru. Reč je o povelji kneginje Milice i njenih sinova Stefana i Vukana“, objašnjava direktor Đoređvić.
(Kraj)
