Izvor: Politika, 18.Jul.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za legalizaciju kuće – džak para
Cena ozakonjenja objekta u ekstrazoni iznosi 24.177 dinara, u prvoj – 11.434, drugoj – 9.910, trećoj – 8.402, četvrtoj – 6.105 i petoj – 4.535 dinara po kvadratnom metru
Vlasnik kuće od 110 kvadratnih metara u Ulici Branka Momirova na Paliluli, sagrađene bez papira, ukoliko hoće da je legalizuje morao bi da plati oko 670.000 dinara. Za dobijanje građevinske i upotrebne dozvole za ovakav i na ovakvom mestu bespravno sagrađen objekat, dakle u takozvanoj četvrtoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zoni potrebno je izdvojiti 6.105 dinara po kvadratu. Ovu cenu odredila je Direkcija za građevinsko zemljište u saradnji sa nadležnim gradskim službama i množi se koeficijentom 1,018, koji predstavlja rast cena na malo.
Gradonačelnik Dragan Đilas je najavio da će cena ozakonjenja kuća u prestonici biti umanjena, ali za sada nije poznato koliko bi to trebalo da iznosi. Ukoliko vlasnici objekta ne bi mogli odjedanput da plate legalizaciju, gradonačelnik je izjavio da će moći da plate u više rata.
Ko po sadašnjim propisima plati ozakonjenje u punom iznosu ima pravo na 30 odsto popusta. Ko je otplaćuje 12 meseci, računa na 15 odsto umanjenja, ali prva rata iznosi 10 odsto od ukupno obračunate vrednosti. Beograđani naknadu mogu da plate u najviše 60 rata, a oni čiji su objekti u četvrtoj i petoj zoni i do 120.
Dok se ne utvrdi novi cenovnik, građani će legalizaciju objekta u deset centralnih opština plaćati po tarifi utvrđenoj u martu ove godine. Cena legalizacija kuće u ekstrazoni iznosi 24.177 dinara, u prvoj – 11.434, drugoj – 9.910, trećoj – 8.402 i petoj – 4.535 dinara.
Ove cene na važe u obodnim opštinama koje su već imale posebne cenovnike. Njihova teritorija je takođe „premrežena” zonama, pa su cene od 250 do 4.400 dinara po kvadratu.
– To su cene koje su odredile lokalne vlasti. U zavisnosti od atraktivnosti i razvijenosti dela opštine gde se kuća nalazi određene su i tarife – kaže Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište.
On napominje da je cena legalizacije nekih kuća porasla, jer su pojedini delovi prestonice posle 2003. godine razvili infrastrukturu, dobili moderne saobraćajnice zbog čega su „prebačeni” iz jedne u drugu zonu. To su recimo, delovi Dedinja i oko Zvezdarske šume.
Za razliku od prethodnog zakona po kome je legalizacija objekata sagrađenih pre 2003. godine mogla da traje i godinama, sada će ovaj postupak biti ubrzan i maksimalno pojednostavljen. Kadazapočnu proces legalizacije, vlasnici nelegalnih objekata više neće morati da dostavljaju idejni i glavni projekat, a neće se tražiti ni planski osnov.
Zvanična procedura započinje kada vlasnik objekta podnese zahtev za legalizaciju. Osim ovog dokumenta, službenicima u opštinskoj upravi ili sekretarijatu za urbanizam moraće da priloži i dokaz da ima pravo svojine ili zakupa nad građevinskim zemljištem na kome je kuća sagrađena i njenu fotografiju. Od službenika koji će biti posebno obučen i licenciran za taj posao, moraće da pribavi tehnički izveštaj o stanju u kom se taj objekat nalazi, izveštaj o instalacijama, infrastrukturnoj mreži i njegovom spoljnjem uređenju. Osim dokaza da je platio administrativnu taksu, koju će određivati lokalne samouprave, vlasnik bespravno sagrađene kuće moraće da priloži i dokument da je uplatio naknadu za uređenje građevinskog zemljišta.
Kada preda dokaz da je platio naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, nadležni u opštinama ili sekretarijatu za urbanizam moraju u roku od 15 dana da izdaju rešenje da je objekat legalizovan.
D. Spalović
[objavljeno: 18/07/2009]
