Izvor: Večernje novosti, 05.Avg.2016, 14:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve o legalizaciji

Ministarstvo građevinarstva odgovara na pitanja čitalaca "Novosti" o Zakonu o ozakonjenju. Pitanja se mogu slati na mejl legalizacija@novosti.rs EVO šta je najviše zanimalo građane: * U pitanju je garaža površine 15 kvadrata, napravljena 1965. godine u dvorištu tada društvene stambene zgrade odnosno na zemljištu koje je pre nekoliko godina uknjiženo kao vlasništvo Grada Niša. Garaža je imala >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << odobrenje za gradnju na 12,5 m i po kome se objekat smatra privremenim. Porez na imovinu je uredno plaćan kroz uvećanje poreza na stan. Vlasnik garaže je u katastru upisan kao držalac, jer objekat nema upotrebnu dozvolu. Koji je zakonski ispravan postupak da bih ja ovaj objekat mogao da kupim od sadašnjeg vlasnika i uknjižim ga kao svoju svojinu? Da li bi u tom postupku pomoglo ukoliko bi se prethodno građevinskom rekonstrukcijom objekat redukovao na dimenzije 12,5 m prema odobrenju za gradnju, što je inače lako izvodljivo? Jasan odgovor na ovo pitanje nisam dobio kod nadležnih službi u gradu i zato sam se i obratio vama. Dragan Miljković, Niš - Kao što sami navodite, za izgradnju garaže je izdata građevinska dozvola, ali nije izdata upotrebna dozvola, ali je prilikom izgradnje odstupljeno od izdate dozvole, te su moguća dva rešenja: a ko objekat vratite u okvire izdate dozvole, tada se na predmetni objekat neće primenjivati Zakon o ozakonjenju, već je potrebo da organu koji je izdao građevinsku dozvolu podnesete zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Postupak izdavanja upotrebne dozvole se sprovodi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ako objekat zadržite u postojećem stanju, tada će odstupanje od izdate građevinske dozvole moći da se podvede pod Zakon o ozakonjenju. Uslov za izdavanje oba akta, po oba navedena pravna osnova, jeste da imate dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu na kome je garaža izgrađena. *************** * Da li legalizacija znači istovremeno opraštanje duga za opremu građevinskog zemljišta ili se taj dug u svakom slučaju mora nadoknaditi? Dejan Kostić - Postupak ozakonjenja je poseban postupak, koji se vodi u javnom interesu, te su propisana i pravila koja nisu ista kao u redovnom postupku izgradnje ili ona predviđena u ranijim zakonima o legalizaciji. U skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju, nije predviđena naknada, sada doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta, jer se u ovom postupku ne izdaju ni građevinska niti upotrebna dozvola, već se donosi upravni akt kojim se objekat ozakonjuje u prostoru, a za to je previđeno samo plaćanje takse. Visina takse zavisi od namene i površine objekta za ozakonjenje i određuje je nadležni organ u postupku ozakonjenja. *************** * Predao sam zahtev za legalizaciju objekta izgrađenog na jezeru Ćelije još 2009. godine. Objekat je izgrađen na privatnom zemljištu van rejona vodozahvata. Objekat je ucrtan u katastar. Da li je moguće legalizovati ovaj objekat? Milomor Grujić, Kruševac - Odgovor na vaše pitanje može dati jedino nadležni organ za ozakonjenje, po sprovedenom postupku utvrđivanja prethodnih uslova za ozakonjenje. Osnovno pitanje koje treba rešiti u konkretnom slučaju, jeste utvrđivanje mesta na kome se nalazi predmetni objekat, odnosno precizno utvrđivanje da li se objekat nalazi u zoni zaštite vodoizvorišta ili nekoj drugoj zoni zaštite, za koju je propisan poseban postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova. Ako se objekat nalazi u nekoj zoni zaštite predviđenoj posebnim zakonom, tada će nadležni organ od upravljača javnog dobra zatražiti saglasnost za ozakonjenje, te ako upravljač da traženu saglasnost, može se nastaviti postupak ozakonjenja. Ako upravljač javnog dobra ne da traženu saglasnost za ozakonjenje, u tom slučaju će zahtev biti odbijen. *************** * Živim u porodičnoj stambenoj zgradi u kojoj se nalazi pet stanova i dve garaže koji predstavljaju posebne delove objekta, koji su svojina četiri osobe. Objekat se nalazi na građevinskoj parceli koju nam je opština dodelila na korišćenje. U Gradskom sekretarijatu za legalizaciju predao sam elaborat za upis svojine koji nije pravosnažno rešen, a odnosi se na moju nepokretnost, koju čine dva stana i garaža. Imovinu koristimo od 1969. godine. U listu nepokretnosti je pre pet godina napravljena greška u V1 listu kada je jedan od stanara koji je bio zaposlen u geodetskom zavodu bez znanja ostalih izmenio V1 listu, tako da je umesto držaoca navedenog u V1 Zapisniku o izlaganju katastra nepokretnosti na javni uvid upisao sve držaoce na zemljištu i kao držaoce na objektu sa zajedničkim udelom bez pominjanja navedene građevinske celine. Današnji upis u V1 daje značenje da objekat predstavlja jednu građevinsku celinu. Moji pokušaji da se izvrši ispravka ove greške nisu dali rezultata. Za ozakonjenje nema drugih problema izuzev sa pogrešnim V1 listom. Do sada nisam dobio obaveštenje za plaćanje potrebnih taksi, što znači da predmet miruje. Anđelko Ristovski - Prema vašim navodima, nema smetnji za ozakonjenje vaših nepokretnosti. Posledica ozakonjenja: prvo stambene zgrade, a potom i svih posebnih delova zgrade, biće i novi upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, čime će biti usklađeno faktičko i pravno stanje, što je jedan od ciljeva ozakonjenja. U toku postupka ozakonjenja, od nadležnog organa ćete dobiti obaveštenje o eventualnim novim dokazima koje treba dostaviti, po razmatranju do sada dostavljenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja u konkretnom slučaju. *************** * U kući sazidanoj pre 20 godine posedujem stan iznad koga sam nadgradio još jedan sprat. U kući žive još dva stanara, izvršena je fizička deoba stanova i način korišćenja zajedničkog dvorišta. Da li mi je potrebna saglasnost od preostala dva stanara za legalizaciju? Miroljub - Ako su ostali stanari znali ili mogli znati za izgradnju objekta, ali se u vreme izgradnje tome nisu protivili, smatra se da postoji njihova saglasnost za ozakonjenje, te nije potrebno naknadno tražiti njihovu saglasnost.

Nastavak na Večernje novosti...