Izvor: Politika, 09.Avg.2009, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prostitucija blizu legalizacije

Mnogi prisvajaju zaradu na račun svog tela pa drugačije ne bi trebalo da bude ni sa prostitutkama, tvrdi asistent Slavica Dinić čije će istraživanje biti „podloga” za legalizaciju zanata „crvenih fenjera” u Srbiji

Važeći kaznenopravni sistem prostituciju tretira kao prekršaj kojim se ugrožava i remeti javni red i mir, a za koji je zakonom propisana kazna zatvora do dva meseca. U sudskoj praksi se, međutim, pored zakonom propisane zatvorske kazne, izriče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i novčana. Ali, na vidiku je drugačiji odnos prema zanatu „crvenih fenjera”. Blaži, čak i nesankcionisan. Slavica Dinić, asistent na Fakultetu za državnu upravu i administraciju univerziteta „Megatrend”, smatra da bi prostitucija u Srbiji, u narednom periodu mogla da bude legalizovana.

Naša sagovornica navodi da je ovakav rasplet događaja poprilično izvestan. Posle brojnih istraživanja koja je sprovela, ona veruje da će davaoci seksualnih usluga svoj „posao” moći da obavljaju bez straha od privođenja, a potom i odgovornosti pred sudijom za prekršaje. Naravno, mora prethodno da se pripremi zakonski okvir za ovakav korenit društveni zaokret.

Dinićeva se već nekoliko godina bavi pitanjem prostitucije u prestonici. Zauzimajući stav da „svi, sa izuzetkom bogatih i nezaposlenih, prisvajaju zaradu na račun svog tela i da drugačije ne bi trebalo da bude ni sa prostitutkama”, ona veruje da će kada završi istraživanje na ovu temu imati dovoljno relevantnih činjenica da zakonodavcu predloži da legalizuje prostituciju.

– Profesori, radnici u fabrikama, advokati, operski pevači, lekari, avijatičari rade stvari koristeći delove tela i za to dobijaju platu. Isti slučaj je i sa osobama koje se bave prostitucijom. Neki od teoretičara smatraju da zbog ovakvog oblika društvenog ponašanja dolazi do ugrožavanja javnog morala i razvijanja parazitizma, odnosno negativnog odnosa prema radu. Pre bi moglo da se kaže da parazitizam postoji i da se razvija kod osoba koje se bave posredovanjem u prostituciji, a ne kod onih koje pružaju seksualne usluge. Prostitutke i svi drugi koji pružaju seksualne usluge faktički rade, dok se posrednici u ovom poslu bave „organizacijom posla” iza koje se, u stvari, krije prinuda – kaže Dinićeva na početku razgovora za naš list.

Pored kritika dosadašnjeg rada zakonodavca, Dinićeva zamera i određenim akademskim krugovima koji su učestvovali u izradi prohibitivnih propisa u ovoj oblasti, a koji danas oklevaju da na temelju najnovijih naučnih saznanja učestvuju u radikalnoj reformi materijalnog krivičnog i prekršajnog prava.

– Na području srpske prestonice u poslednjih deset godina, evidentirana je 861 osoba koja se bavi prostitucijom – 823 žene i 38 muškaraca, odnosno transvestita. U istom periodu podneto je 1.123 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog bavljenja prostitucijom, odnosno prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru. Analizom podataka koje sam sakupila dolazi se do zaključka da broj ljudi koji se bave prostitucijom nije veliki. Pritom, međutim, ne bi trebalo zanemariti činjenicu da se jedna osoba ovim zanimanjem bavi više godina. Zabrinjava broj posrednika, odnosno makroa. Tako na primer, na jednog posrednika dolazi 2,08 osoba koje se bave prostitucijom. Muškarci prednjače u ovom poslu, pa je tako za poslednjih deset godina evidentirano 415 posrednika u vršenju prostitucije, od čega su 236 muškarci i 179 žena. Oni se, uglavnom, bave samo ovim poslom, a za sebe uzimaju veliki procenat zarade – čak od 60 do 70 odsto – iznosi podatke naša sagovornica.

Dešava se, navodi Dinićeva, da makro dođe u deo grada u kojem je prostitucija razvijena i uslovi prostitutku da radi za njega, odnosno da mu daje određeni deo zarade. Pri tom joj, navodi naša sagovornica, zapreti da, ukoliko ne ispuni njegove uslove, neće više moći da se bavi prostitucijom na toj lokaciji. Slična situacija je i sa „konkurencijom”. Tako na primer, žene koje rade na određenom mestu teško će dopustiti da im se pridruži još neka, naročito ako je ona mlađa i izgledom atraktivnija. „Nova prostitutka”, navodi naša sagovornica, biće tučena i šikanirana na različite načine sve dok sama ne potraži drugo mesto.

– Prostitutke u Beogradu se najčešće okupljaju oko takozvanog Plavog mosta, odnedavno i kod hale „Arena”, a hotel „Nacional” na autoputu Beograd–Zagreb je odranije poznat kao mesto „ordiniranja”. Na ovim mestima se, uglavnom, okupljaju žene koje se bave uličnom prostitucijom. Nasuprot ovoj, postoji i „visoka” prostitucija. Devojke koje se njom bave obično se „iznajmljuju” na nedelju ili mesec dana, a često klijentima društvo prave tokom čitavog vikenda. Dešava se i da devojku koja je bila privođena zbog prostitucije, kasnije vidimo uz nekog poznatog muškarca.

– O zaradi prostitutki je nezahvalno govoriti s obzirom na to da se ona razlikuje. Ono što je izraženo kod ulične prostitucije jeste da je klijent spreman prostitutki da plati duplo više od traženog ukoliko ne koristi kondom. Više se naplaćuje i seks sa trudnicama, a naročito su tražene one u sedmom i osmom mesecu. Dobila sam informaciju da devojke koje se bave „visokom” prostitucijom za mesec dana mogu da zarade i za stan. U ovu grupu devojaka spadaju i neke koje se bave javnim poslom: pevačice, voditeljke" – otkriva naša sagovornica.

Pored makroa, žene koje se odaju prostituciji, neretko zlostavljaju i sami klijenti. Oni se, prema rečima naše sagovornice, rukovode stavom: „Platio sam i radiću šta hoću”. Neretko se žene, ne mogavši da trpe sve sa čime se susreću, samopovređuju ili se odaju porocima. Jer, posle izvesnog vremena bavljenja prostitucijom, žene padaju u posebno psihičko stanje, a da bi to prevazišle mnoge počinju da koriste alkohol ili postaju zavisnice od droge.

Miroslava Derikonjić

-----------------------------------------------------------

Zatvor ili novčana kazna

Sudije za prekršaje su u Beogradu od 2004. do 2009. godine, izrekle ukupno 6.998 dana zatvora i novčane kazne u ukupnom iznosu od 2.235.600 dinara. Ukoliko uzmemo da 500 dinara zamenjuje dan zatvora, zaključujemo da bi umesto ove novčane kazne mogla biti izrečena 4.472 dana zatvora – navodi Dinićeva.

-----------------------------------------------------------

Crveni fenjeri u svetu

U velikom broju zemalja prostitucija je zakonom zabranjena. To je slučaj u zemljama sa većinskim muslimanskim stanovništvom, nekim bivšim komunističkim državama istočne Evrope, ali i u SAD osim u delovima Nevade i u Roud Ajlendu. U Albaniji je zabranjena, ali je po oceni Stejt departmenta ova zemlja „veliki izvoznik u trgovini ljudima”, sa čim je prostitucija često tesno povezana.

Još je više onih zemalja koje ne brane samu razmenu seksualnih usluga za novac, ali su zabranjene sve „prateće aktivnosti”, bordeli i svi oblici podvođena, što praktično onemogućava bavljenje ovim poslom bez kršenja nekog propisa. Tako je u najvećem delu Evrope, Latinske Amerike, u Kanadi, Indiji i još nekim zemljama, piše na Vikipediji.

Najstariji zanat dekriminalizovan je i zakonom regulisan u osam evropskih zemalja (Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Grčkoj, Mađarskoj, Letoniji i Turskoj) sa različitim odstupanjima u propisima, ali i između onoga što je propisano i sprovođenja u praksi. U Nemačkoj je zabranjeno oglašavanje usluga, dok je u Holandiji dozvoljeno. Redovne kontrole seksualnih radnica nisu svuda obavezne jer se posmatraju kao vrsta diskriminacije pošto se klijenti ne testiraju.

Švedska, Norveška, Finska i Island tretiraju prostituciju kao nasilje prema ženama i kršenje ljudskih prava, pa njih same ne gone, ali su im na meti podvodači i klijenti. U Norveškoj je od ove godine na snazi zakon koji za kupovinu seksualnih usluga, čak i u inostranstvu, predviđa veliku novčanu kaznu ili šest meseci zatvora, a tri godine ako su žrtve deca.

Legalna je i u nekoliko južnoameričkih država, u Libanu, nekim australijskim državama, na Novom Zelandu...

J. K.

[objavljeno: 10/08/2009]

Nastavak na Politika...