Izvor: Kurir, 01.Okt.2010, 07:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OPŠTINE DERU GRAĐANE VISOKIM TAKSAMA ZA LEGALIZACIJU
BEOGRAD - Uzimaju i crno ispod noktiju! Umesto da pomognu ljudima da se legalizuju objekti i sredi urbanistički haos, većina opština u Srbiji dere građane i puni svoje budžete!
BEOGRAD - Uzimaju i crno ispod noktiju!
Umesto da pomognu ljudima da se legalizuju objekti i sredi urbanistički haos, većina opština u Srbiji dere građane i puni svoje budžete!
Lokalne samouprave prosto se takmiče u tome ko će više naplatiti taksu za legalizaciju. Država >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je doživela neuspeh, vlasnici nelegalno građenih objekata strepe, a korist imaju samo lokalni vlastodršci.
- Prema Ustavu i zakonu, lokalne samouprave donose pravilnike i cenovnike. U poslednjih pola godine legalizovano je samo nekoliko hiljada objekata, pa čitav proces legalizacije može da doživi potpuni neuspeh zbog visokih cena koje su odredile lokalne samouprave - tvrdi Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije.
On navodi da je nedopustivo da lokalne samouprave shvate taj proces kao izvor za punjenje svojih budžeta i ističe da se legalizacija odvija sporo zbog previsokih cena.
- U Srbiji su cene za legalizaciju „šarene“. Neki gradovi u unutrašnjosti imaju više cene nego u Nišu, Novom Sadu, pa čak i Beogradu - ističe on i nastavlja:
- Ljudi zaista teško žive, većina jedva sastavlja kraj s krajem, a sada još treba dosta novca da izdvoje za objekte koji su sami gradili i mešali beton uz pomoć komšija i prijatelja.
On je istakao da ključnu ulogu u procesu legalizacije bespravno podignutih objekata u Srbiji sada imaju gradovi i opštine, pošto je u njihovoj nadležnosti izrada urbanističkih planova.
Aleksandra Damnjanović, državni sekretar Ministarstva prostornog planiranja, za Kurir kaže da će od novembra početi stroga kontrola po unutrašnjosti:
- I mene veoma interesuje koliki je uspeh procesa legalizacije, koliko je sve zaživelo, koliko je rešenja doneto od marta. Daćemo im rok od 15 do 20 dana da nam dostave broj predatih zahteva i izdatih rešenja.
Prema našem istraživanju, najisplativije je legalizovati objekat u Knjaževcu - za sve zone plaća se 432 dinara po kvadratu, a ukoliko se plati odmah, daju i popust od 20 odsto. U Beogradu su popusti i do 60 odsto, kao i u Jagodini. Ali, u pomoravskom komšiluku, u Paraćinu i Ćupriji razlike su drastične.
Ekstrazona u Ćupriji je 1.616, a u susednom Paraćinu čak - 6.250 dinara. Slično je i u Somboru i Zrenjaninu, gde Bačvani naplaćuju 6.300, a Banaćani - 10.100. Najskuplje je, kažu s pravom, na Kopaoniku, gde legalizacija kvadrata košta i do 30.000 dinara.
Oliver Nikolić
Krivci – urbanisti
Opšte mišljenje stručnjaka sa kojima je Kurir kontaktirao može da se sažme u zaključak da su za sporu legalizaciju najveći krivci - urbanisti.
- Ovo je trebalo da bude amnestija za sve koji su gradili na divlje. A oni su gradili tako jer im urbanistički planovi nisu dozvoljavali da na legalan način dođu do dozvole. Recimo, nema DUP, nema legalizacije. Sada je situacija takva da su urbanisti doneli mape legalizacije, koje opet ne omogućavaju legalizaciju tih objekata. I faktički se opet vraćamo na početak - tvrde stručnjaci.
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata
