Izvor: Blic, 05.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Homoseksualci prvi na udaru javnosti
Banjaluka - Zakon o zabrani diskriminacije BiH, koji je jedan od uslova za liberalizaciju viznog režima za građane BiH, otvara mogućnost legalizacije homoseksualnih brakova i kažnjavanja verskih i crkvenih službenika za izrečene stavove, tvrde u Međureligijskom veću BiH (MRV).
Zakon koji čeka zeleno svetlo u Domu naroda Parlamenta BiH naišao je na oštre osude verskih zajednica, ali u organizacijama za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaštitu ljudskih prava upozoravaju kako je krajnje vreme da se i BiH upiše u listu zemalja koje poštuju konvencije o ljudskim pravima i kažnjavaju diskriminaciju po bilo kojoj osnovi.
Predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava RS Branko Todorović tvrdi kako će zakonodavstvo BiH pre ili kasnije morati da vodi računa o ugrađivanju evropskih standarda ljudskih prava, bez obzira o kom se zakonu radi. Ipak, upozorava kako će zbog osuda javnosti i patrijarhalnog nasleđa parlamentarci u BiH kod donošenja ovakvih zakona verovatno balansirati između pritisaka iz EU i stavova birača.
„Ovaj zakon svakako otvara nove mogućnosti, pa će oni koji ga budu donosili biti pred izazovom osluškivanja stavova javnosti. BiH je društvo koje je još prilično zatvoreno, konvencionalno, duboko tradicionalno i na niskom nivou poimanja ljudskih prava i sloboda, pa ne čude ovakvi oprečni stavovi. Ipak, u državi koja teži EU neupitno je u kom pravcu treba da deluje zakonodavac. Sada smo ušli u fazu otvaranja pitanja kojih smo do sada bili pošteđeni, poput pitanja homoseksualnih brakova”, upozorava Todorović.
Koordinator pravne ekspertske grupe Međureligijskog veća BiH Emir Kovačević priznaje da sam zakon ne legalizuje istopolne brakove, ali predstavlja „pravni osnov da se pokrene inicijativa izmene porodičnih zakona gde je brak definisan kao zajednica muškarca i žene”. Zakon, je kaže, propisao usklađivanje ovog sa drugim zakonima, pa bi tako omogućio i sklapanje homoseksualnih brakova, što se kosi sa verskim učenjima i za njih je potpuno neprihvatljivo.
Pored homoseksualnih brakova, kaže, posebno ih zabrinjava mogućnost sudskog gonjenja crkvenih službenika ukoliko neko od njih npr. kaže nešto negativno o homoseksualcima ili transseksualcima.
„Tako bi se neko mogao smatrati uvređenim i tvrditi da je povređeno njegovo dostojanstvo, pa bi za tu versku zajednicu ili svešteno lice usledila novčana kazna. To je u suprotnosti sa zakonom o slobodi vere”, kaže Kovačević.
Prema njegovim rečima, članovi MRV u načelu nemaju ništa protiv ovog zakona, ali žele da „zaštite slobodu vere i instituciju braka”. Mada ove njihove primedbe nisu u potpunosti prihvaćene kod izrade zakona, iz MRV poručuju da neće odustati od namere da se amandmanima koriguje zakon, jer on treba da bude „prilagođen specifičnostima društva BiH”.
Jedan od tvoraca ovog zakona, Srđan Dizdarević iz Helsinškog komiteta za ljudska prava u BiH, kaže da je već neko vreme izvan zemlje, pa nije detaljno upoznat sa reakcijom MRV. Iduće sedmice, kaže, imaće konkretan stav o primedbama na zakon.
Ignorisanje međunarodnih konvencija
Na internet stranici Udruženja „Queer BiH” podsećaju da je 16 međunarodnih konvencija sastavni deo Ustava BiH, između kojih je i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U bivšoj SFRJ važio je krivični zakon koji je tretirao homoseksualnost kao krivično delo. Jedini zakon u BiH koji direktno tretira diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije je Zakon o ravnopravnosti polova BiH, donesen 2003. godine. Iz organizacije "Queer BiH”, koja se zalaže za zaštitu ljudskih prava i polnih manjina, kao i uklanjanje diskriminacije i nejednakosti na osnovu seksualne orijentacije, juče nismo uspeli dobiti komentar na Zakon o zabrani diskriminacije i stavove Međureligijskog veća.
