Izvor: Večernje novosti, 20.Dec.2018, 16:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji 50.000 nedovršenih objekata

Posle neuspešne legalizacije ostaju avetinjske zgrade SKORO 50.000 nedovršenih stambenih i poslovnih jedinica nalazi se širom Srbije, bez nade da će ove zgrade i kuće ikada biti završene ili srušene. Kada se ovim zapuštenim objektima doda i masovna divlja gradnja, koja kao da je "buknula" proteklih godina i procene da milion objekata definitivno neće biti legalizovano, postoji mogućnost da će mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << gradovi dobiti mračne, zapuštene delove. Mnogi napušteni objekti se već nalaze u gotovo svim mestima Srbije, a ima ih čak i u centru Beograda. - Većina ovih objekata nikada neće biti završena, jer je zapuštena decenijama - kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije. - U centralnim zonama Beograda decenijama stoje ove nedovršene zgrade i ne zna se čije su, a po periferiji ih ima još više. Mnoge od njih su započela državna preduzeća ili investitori-prevaranti koja su propali i niko se ne prihvata obaveza. Ovi oronuli objekti uz nelegalizovana rugla pretvoriće naše gradove u prizore iz naučnofantastičnih filmova. Rodić kaže da bi ove objekte trebalo da preuzme lokalna samouprava i ponovo ih dodeli investitorima. Opštine bi morale da imaju evidenciju objekata na svojoj teritoriji i da kažnjavaju investitore, a zaboravljene lokacije ponovo dodele novim. Na taj način bi se rešio problem nedostatka stanova i dodatno napunila kasa.PROČITAJTE JOŠ - Centar Beograda: Zgrade nedovršene i posle sedam godina! Ranijih godina se dobijalo zemljište na korišćenje i postojala je obaveza da se pribave papiri, napravi projekat i počne sa izgradnjom. Mnogi objekti se nalaze na zemljištu koje pripada propalim firmama, ali Zakon o planiranju i izgradnji je i dalje na snazi i tretira nedovršene zgrade. Investitor je u obavezi da u roku od dve godine započne radove. Takvi objekti mogu biti predviđeni za rušenje ako ostanu bez građevinske dozvole, pa i kada su završeni više do 80 odsto. Ukoliko je urađeno više od 80 odsto, investitor može da traži produženje roka na dve godine, a to može da uradi samo jednom. Postoji apsolutni rok od pet godina u kome svaki investitor mora da pribavi upotrebnu dozvolu. Problem su objekti napušteni pre 2011. godine, kada je stupio na snagu Zakon o planiranju i izgradnji, jer se mora utvrditi svojina. Rodić predlaže da svojina pređe na lokalnu samoupravu. - U uređenim zemljama je nezamislivo da zapušteni objekti stoje decenijama nezavršeni - ističe Rodić. - Obično izgrade svoje stambene zgrade i izdaju ih. Postoji sijaset načina, mera i kazni da građevinski inspektor, u okviru svojih ovlašćenja, u inspekcijskom nadzoru zaključi da neki objekat predstavlja problem za bezbednost, da ugrožava saobraćaj, da se oduzme dozvola i primora investitora da završi objekat ili se struši. OSTAĆEMO BEZ MAJSTORA? Više od 60.000 građevinskih radnika i majstora svih profila iz Srbije radi u zapadnim zemljama i u Rusiji, a od januara 2019. godine stiže novi talas radne snage iz zemlje. Naime, od naredne godine stupaju na snagu bilateralni sporazumi između naše zemlje i Švedske, Austrije i Nemačke, pa ukoliko krene još jedna brigada majstora, Srbija neće više imati problem samo sa izgradnjom, već i sa održavanjem postojećih objekata. - Potražnja za radnicima je ogromna, jer je stanarska kriza velika i kod nas i u inostranstvu - ističe Rodić. - Odlaze moleri, skeledžije, parketari, fasaderi, svi koji znaju da rade. Dva miliona stanova u Srbiji je zrelo za ozbiljno renoviranje i imaćemo problem održavanja starih zgrada. Dobre zanatlije će se tražiti kao zlato. Veliki deo radne snage u građevinskoj industriji nema potrebne kvalifikacije i iskustva, a kriza u građevinarstvu traje već nekoliko godina. Angažovanje radne snage iz inostranstva je uvek skuplje nego kada rade domaći radnici.
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata

Nastavak na Večernje novosti...