Izvor: Večernje novosti, 08.Maj.2014, 23:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na dnu tabele po finansiranju zdravstva

ZA svakog od 6,9 miliona zdravstveno osiguranih stanovnika Srbije, prema finansijskom planu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje biće, u proseku, po 295 evra. Ali, kada se za plate zdravstvenih radnika odbije 102,6 milijardi dinara, za preglede, operacije i lekove, ostaće, ako se kurs značajnije ne bude menjao, jedva 166 evra po stanovniku! Sa tim novcem, prosečan pacijent - često s razlogom nezadovoljan zdravstvenom zaštitom i time što na „običan“ ultrazvučni pregled čeka po >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << mesec-dva, a na magnetnoj rezonanci i do godinu dana, i za mnoge lekove plaća učešće do čak 90 odsto - u privatnoj praksi mogao bi dva puta da ode kod specijaliste, i da uradi jedan ultrazvuk i jednu iole ozbiljniju analizu krvi. Toga pacijenti u Srbiji najčešće nisu svesni, jer pri izlasku iz ambulante ili bolnice, uz medicinske nalaze ne dobijaju nikakav izveštaj koliko je njihovo lečenje koštalo. Svi se, uglavnom, s pravom, rukovode onim: „Celog života uplaćujem za zdravstvo“. Osiguranik sa najnižim primanjima, međutim, za zdravstveni doprinos godišnje izdvoji oko 30.000 dinara. Samo jedan dijalizni tretman, recimo, zdravstvenu kasu košta oko 10.000 dinara, što znači da svaki od oko 4.000 pacijenata na dijalizi za jednu nedelju potroši sve što je osiguranik sa najnižim primanjima uplatio za zdrastvo za mesec dana. Plate u Srbiji su male. Među 1,7 miliona zaposlenih i 1,6 miliona penzionera, koji računajući članove njihovih porodica, finansiraju zdravstvenu zaštitu za oko 5,5 miliona osiguranika, malo je onih koji plaćaju zdravstveni doprinos na maksimalnu osnovicu i mesečno u zdravstvenu kasu izdvajaju oko 440.000 dinara. Zato, sa svih nivoa u zdravstvu, i stižu poruke - mora da se štedi. - Lečenje je, zbog uvođenja nove dijagnostike i terapija postalo jako skupo, mnogo skuplje nego što to naš zdravstveni sistem može da podnese - kaže, za „Novosti“, dr Nevenka Dimitrijević, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i izabrani lekar u Domu zdravlja „Voždovac“. - Na opštoj medicini primećujemo da 30 odsto pacijenata stalno cirkuliše kroz zdravstveni sistem, dolaze i po nekoliko puta mesečno jer nemaju novca da plate participaciju za lekove, pa dolaze za svaki lek posebno. Bez obzira na to što nas RFZO još ne plaća po broju pregleda, svaki taj dolazak zdravstvo košta 350 dinara. Mnogo se nepotrebno troši na laboratorijske analize, snimanja rendgenom, ultrazvučne preglede, pogotovo na magnetnu rezonancu. Postalo je nemoguće dobiti izveštaj supspecijaliste bez nalaza sa magnetne rezonance i niko ne postavlja dijagnozu dok se ne urade svi dijagnostički pregledi. - Za kontrolne preglede na klinikama koji se neselektivno zakazuju na tri, šest, pa na 12 meseci, najviše se nepotrebno troši - upozorava dr Nevenka Dimitrijević. - Kolege traže kompletnu pripremu pacijenta i sve nalaze, i to da budu sveži, ne stariji od 15-20 dana. Ako u tom roku pacijent ne stigne na pregled, te pretrage se ponavljaju i sve to mnogo košta. Zato je potrebno da se čitav sistem zdravstva reorganizuje. EVROPSKI SIROMASI PO dubini kase naš zdravstveni sistem nije uporediv, praktično, ni sa jednim u Evropi. Poređenja radi, Hrvatska izdvaja 780 evra za zdravstvo po stanovniku, Slovenija 1.250, Nemačka više od 3.500 evra... Uz to se u Srbiji 1,25 miliona stanovnika vode kao građani bez ikakvih primanja i za njih bi zdravstveni doprinos po najnižoj osnovici (oko 2.600 dinara mesečno) trebalo da se uplaćuje iz državnog budžeta. Već godinama država, međutim, za zdravstveno osiguranje ovih ljudi uplaćuje svega oko pet evra „po glavi“. Pojedine srpske bolnice podsećaju na afričke.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara,   Kurs evra

Nastavak na Večernje novosti...