Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvuk i boja na slikama
U bečkoj Albertini u toku je retrospektiva Paula Klea u čast 85. rođendana austrijskog kolekcionara i lekara Karla Đerasija
Specijalno za „Politiku”
Beč – Paul Kle je obogatio globalnu umetničku riznicu zaveštanjem od devet hiljada dovršenih radova. Tokom svog plodnog kreativnog života bavio se i muzikom i oprobao se kao pisac, istraživač, zanatlija, filozof, akademski profesor i pronalazač. Opredelio se za slikarstvo tek po otkrivanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Deloneove teorije o bojama (1912) čije je poglavlje „Svetlost” preveo za časopis „Oluja”, a najveći značaj na njegov umetnički razvoj izvršilo je proputovanje kroz Tunis sa Lujom Moajeom i Augustom Makeom (1914). Živopisna atmosfera i lenjo afričko sunce koje je užarene predele bojilo toplim koloritom, otele su Kleu krik iz grudi: „Ja i boja smo jedno" Ja sam slikar!”
Iz tog tuniskog perioda potiču njegovi najlepši akvareli – „Apstrakcija jednog motiva iz Hamameta”, „Crvene i bele kupole”, „O motivu iz Hamameta” – sve tri iz 1914. Iako su kompozicije ovih akvarela izrađene apstraktnom ili figurativnom tehnikom, na njima se ipak sa lakoćom prepoznaju motivi iz Tunisa.
U lepoti višedecenijskog stvaralaštva umetnika koji se proslavio vedrim i skladnim kompozicijama, može se uživati na retrospektivnoj izložbi „Paul Kle – igra formi” koja se do polovine avgusta prikazuje u bečkoj Albertini i na kojoj je pokazano 151 slikarevo delo. Okosnicu izložbe čine eksponati iz fondacije Art Trast II Karla Đerasija. Do kraja godine, 67 Kleovih dela iz ove fondacije preći će na „trajnu pozajmicu” u riznicu Albertine, a još 35 će postati deo stalne postavke Muzeja moderne umetnosti u San Francisku.
Izložba koja je nastala zahvaljujući kooperaciji ove dve umetničke institucije, organizovana je u čast Đerasijevog 85. rođendana. Karlo Đerasi, Austrijanac, proslavljeni je profesor hemije stenfordskog univerziteta i tvorac prve oralne kontraceptivne pilule (1951), i autor 1200 naučnih radova. Već četrdeset godina prikuplja umetnička dela Paula Klea, Edgara Degaa, Žana Dibifea, Alberta Đakometija, Henrija Mura i Pabla Pikasa.
Ostvarenju projekta svojim pozajmicama su doprineli i Muzej umetnosti iz Bazela, Kolekcija Nordrajn i Vestfalen, Centar Paula Klea iz Berna, Muzej Šprengel iz Hanovera, pariski Centar Pompidu, kao i mnoštvo privatnih kolekcionara.
Izložba predstavlja sedam faza Kleovog stvaralaštva: rane godine, ilustratorsku delatnost sa Alfredom Kubinom, putovanje kroz Tunis, vajmarski Bauhaus, Bauhaus školu u Desau, „obezumetnjenu” umetnost i pozne godine.
Sem slikarima i multimedijalnim umetnicima, Paul Kle je nakon smrti 1940. godine postao nadahnuće i savremenim kompozitorima i izvođačima klasične, džez i pop-muzike. Kao dete operske pevačice i profesora muzike, rastao je uz zvuke klasičnih kompozicija prema kojima je čitavog života osećao slabost. Iako se pored velikog kolebanja između karijere violiniste i slikara odlučio za ovu drugu, Klea muzička žica nikada nije napustila. U svojim delima povremeno pravi sponu između naslikanih motiva, poezije i partitura, citirajući delove klasičnih balada i operskih arija. Naročito se vraća melodijama iz svog porodičnog doma – Bahovim fugama i Ofenbahovim „Hofmanovim pričama” – a kasnije, iako ne krije svoje nerazumevanje za modernu kompoziciju, sklapa prijateljstva sa Belom Bartokom, Paulom Hindermitom i Arnoldom Šenbergom.
„Kleovo bavljenje umetnošću kulminiralo je u interpretacijama polifonije; slažući različite nanose boja i dozvoljavajući im da se prepliću, stvorio je polifoničnu likovnu strukturu višeg reda koja je svakako dozvoljavala slobodnu interpretaciju partitura.” („Muzika u životu Paula Klea”, Paul Kle centar, Bern.) Neodoljiva čar „melodije” Kleovog višeslojnog slikarstva, inspirisanog Bahovim fugama, ne ostavlja ravnodušnim proizvođača klavira Stenvej koji mu za života (1938) odaje počast limitiranom serijom klavira koja nosi njegovo ime. Jedan od prvih kupaca Stenvejevog modela „Paul Kle” je Vladimir Horovic.
U dvadeset sedmoj godini Kle se ženi bavarskom pijanistkinjom Lili Štrumpf i nastanjuje se u Minhenu gde se pridružuje ekspresionističkom pokretu „Plavi jahač”. Pored savremenika i bliskih prijatelja – Javlenskog, Kandinskog i Marka – na Klea 1910-ih veliki uticaj vrše crteži njegovog sinčića Feliksa. Ta dečija jednostavnost predstavljanja „ozbiljne” stvarnosti, optimizam i radosne boje učiniće da se okrene jednostavnim, ali ništa manje ekspresivnim, motivima i kompozicijama. Vedrina će se širiti njegovim platnima i početkom Prvog svetskog rata, što ga svrstava u politički najnezainteresovanije umetnike svoga doba.
Paul Kle počinje da predaje na Bauhaus školi 1920. na poziv osnivača vajmarskog Bauhausa Valtera Gropijusa. Njegova specijalnost su koričenje, tekstil i tehnika oslikavanja stakla, a drži, baš kao i Kandinski, i predavanja iz teorije boje i forme. Sve više se okreće dekonstruktivizmu i, nakon deset godina, zbog konflikta između posla i umetničke delatnosti, seli se u Diseldorf u kojem, iako predaje na tamošnjoj Bauhaus akademiji, ima mnogo više vremena za slikanje. Dolaskom nacionalsocijalista na vlast (1933), Kle je prinuđen da emigrira u Švajcarsku jer je, zajedno sa nemačkim ekspresionistima, okarakterisan kao „promotor degenerične, neumetničke, jevrejske umetnosti”. Njegova dela se zaplenjuju, mnoga i spaljuju.
Poslednjih pet godina života, Kle će u Švajcarskoj naslikati preko 1000 dela koja odlikuju jasne linije i oštri kontrasti boja. Svet ga pamti kako po izvanrednom primenjivanju teorije fiziognomike, i eksperimentalnim studijama – takozvanim karakter-karikaturama, tako i po nezainteresovanosti za autoportrete i majstorskom poigravanju formama i koloritom.
Marina Bauer
[objavljeno: 31/07/2008.]
