Izvor: Blic, 16.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezde francuskog dizajna
Zvezde francuskog dizajna
Francuski kulturni centar
Viktor Papanek je rekao 'Ako je dizajn ekološki odgovoran, on je i revolucionaran. Da bi bio odgovoran, on mora biti nezavistan od brige za nacionalni bruto proizvod'. Mogu li se ova dva stava pomiriti? Pozitivan primer je pred nama u Francuskom kulturnom centru.
APCI - Agencija za promociju industrijske kreativnosti predstavlja nam šezdesetak predmeta za svakodnevnu upotrebu: bicikl težak samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 500 grama (vozi se na Tour de France), činija za salatu koja se ne sparuši, rukavice koje se same greju, električna invalidska kolica na sklapanje, robot za čišćenje bazena, futuritička boca, magično ogledalo (pali se kad dete progovori), pribor za jelo kojim se hrana meša, nabada, seče..., kesa za pseći izmet...
Institutcija posmatrača koju je APCI promovisala uključuje korisnika direktno u proces proivodnje: ovaj odlučuje koji će proizvod dobiti 'zvezdicu'.
Njen kredo je da je dizajn danas nezaobilazni faktor diferencijacije na tržištu, da svi imaju pravo na dizajn nezavisno od svoje kupovne moći, ekonomskih, kulturnih... specifičnosti, i da javnost ima pravo da zahteva da dizajn učestvuje u strategiji kvalitetnijeg življenja. Dizajn mašte i ekstaze nije isključen, zapravo od njega je sve poteklo da bi se stiglo do vizuelne i funkcionalne komunikacije. Granica između korisnog i 'igračke' gotovo je neprepoznatljiva.
Lekcija: dobar dizajn je funkcionalan, isplativ, lep i ergonomičan. Dodajmo: inteligentno maštovit.
Fransoa Tenijer, jedna od zvezda francuskog dizajna, tvorac kuhinje za ekološku kolektivnu ishranu, gostujući u Beogradu rekao je: 'Gotovo je sa predmetima kojima je cilj samo da zadovolje egzibiciju jedne izložbe, odnosno s lepim crtežom nečega što nikad neće biti za upotrebu!
Roman apsurda
(Svetislav Basara, Srce zemlje, Narodna knjiga, 2004)
Građeno prema oprobanom modelu postmodernističkog (nadri)romana, 'Srce zemlje' ima masku neliterarnog žanra – elemente strukture naučne studije: predgovore (anonimnog pisca, pronalazača rukopisa i prevodioca), poglavlja od kojih je svako posvećeno posebnom 'aspektu problema' (od opšteg pogleda na 'misterije Ničeove biografije' do pojedinačnih razmatranja filozofovog odnosa prema Bogu, Vagneru, ženama, nastavljačima), brojne priloge (neobjavljene fragmente, pisma, zagrobni intervju) i pogovor. Istorijskim ličnostima su pošteđena samo imena; sve ostalo je mašta u funkciji alegoričnog tumačenja 20. veka.
Basarin Niče je izgubljen čovek u nesrećnom vremenu. On je mazohista opčinjen 'grandioznim trabunjanjem' manijaka Vagnera čiju ljagu, stvaranje nacizma, preuzima na sebe; antisemitizam njegovom delu (tragikomično) dopisuju sestra i zet; Frojd ga degradira podmetanjem glasina o homoseksualizmu i sifilisu, da bi ga porazio u trci za ideologa 20. veka. Zaratustrini učenici su kiparski domoroci – 'nadljudi' u šarenim kupaćim gaćama, Staljin i Hitler su sledbenici Ničeove sestre, a najopakiji, Frojdovi mekušci koji ne znaju za stid, stvaraju novi svetski poredak. Raspadanje Ničeove ličnosti, od duha i libida do tela, postaje model propasti sveta: posle trijumfa varvarstva, slabost je zavladala okrutnije nego nekada snaga. Kada se mehur alegorije rasprsne, vidi se da je Kipar maska za Srbiju, Vagner za Šešelja, a Niče – kreatura Evrope koja ga sada pljuje –za Slobu.
Kvalitetan prema kriterijumima postmodernističke poetike, ovaj i njemu srodni romani, vraćaju u život alegoričnu i didaktičku književnost; motivi iz avanturističkih i kriminalističkih štiva jesu (jeftina) oblanda za gorku pilulu teorije u kojoj se stvarnost ne problematizuje, već kategorički definiše. 'Srce zemlje' je komplikovana varijanta političkog govora u kome se od čovečanstva ne vidi čovek; to je roman apsurda, ali i apsurdan roman.
