Izvor: Blic, 20.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtvovani za velike ciljeve
Žrtvovani za velike ciljeve
Tehničke (ne)prilike uslovile su promenu mesta izvođenja preksinoćne premijere 35. Bitefa, predstave 'Divlje meso' Gorana Stefanovskog u režiji Aleksandra Popovskog i u izvođenju Dramskog teatra iz Skoplja. Dakle, umesto 'Zvezdara teatra' ova priča, koja počinje upitnom konstatacijom da će biti rata i odgovorom da je dosta i bilo ovakvog mira, odigrana je na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. No, pomenuta promena mesta izvođenja nije umanjila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << brojnost posete. Naprotiv! A u publici su se mogli videti i Zoran Đinđić, članovi makedonskog diplomatskog kora i drugi uglednici. I verovatno im je, kao i svima nama, bila više nego bliska scenska pripovest o tome da se zarad velikih ciljeva i interesa moraju potpisivati svi 'dogovori' koje danas nudi (ne)prijatelj, kao i o pitanju pronalaženja sopstvenog identiteta nakon toga. Dizajn predstave uradila je Angelina Atlagić, muziku Kiril Džajkovski, scenografiju Krenare Nevzati-Keri, a uloge su tumačili Nikola Ristanovski, Nikolina Kujača, Risto Gogovski, Dejan Lilić, Dragan Spasov, Biljana Dragićević, Irena Ristić, Snežana Stameska, Sofija Matevska Kunovska i Kalina Kumovska.Govoreći za 'Blic' o ovoj predstavi, nastaloj po tekstu od pre dvadesetak godina, poznati makedonski reditelj svetske reputacije Aleksandar Popovski, koga Bitefova publika zna od pre nekoliko godina kada je učestvovao sa predstavom 'Mamu mu jebem ko je prvi počeo', kaže da je u pitanju savremeni klasični tekst.
- On pokreće večita pitanja, poput antičkih tragedija, ali se jednostavno poklopio sa vremenom. Ovaj ansambl je dao svoj pogled na svet i to je postala predstava koja odslikava ovo vreme. U kom smislu?
- Nije mi bio cilj da se bavim političkom situacijom. Predstava otvara nešto mnogo bitnije. Mi smo u ovim zemljama za proteklih deset, dvanaest godina, izgubili i kompas i put, i zamaglilo nam se pred očima. A ne postoji neka nova vera ili biblija koja bi nam rekla zašto smo ovde, i zašto smo rastrgnuti između tradicije i modernog.
Da li je to kuriozitet ovog prostora?
- Mislilo se da jeste, ali vidite da se pola sveta našlo u toj situaciji. Nije to samo problem istočnog bloka, gde je, kao na kompjuteru, pao sistem. Ali, izgleda da su u problemu i oni koji su izmislili kompjuter.
Mislite li da možda umetnost može dati te odgovore? - Umetnost se bavi vertikalom, kao neki klin kojim se zadire u srž. Ovi politički odgovori su plitki i ne dopiru do suštine. Lično mislim da će se upravo pod okriljem umetnosti i roditi neki odgovori koji će biti svojevrsan putokaz. T. Nj.
