Izvor: Politika, 22.Okt.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Zlatna kamera“ Fredu Kelemanu
Najbolji snimateljski rad u filmu „Torinski konj“ Bele Tara, „Srebrna kamera“ Mihailu Kričmanu, a bronzana Lehu Majevskom i Adamu Sikori
Bitolj- „Zlatna kamera 300“ za najbolji snimateljski rad, na upravo završenom 32. Festivalu „Braća Manaki“ u Bitolju, uručena je Fredu Kelemanu, direktoru fotografije u filmu „Torinski konj“ Bele Tara.
Međunarodni žiri, kojim je predsedavao legendarni Dante Spinoti, u svom obrazloženju posebno je istakao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je Fred Keleman „svojim izvanrednim talentom i mogućnostima, filmskom kamerom uhvatio teškoće ljudskih života i moć filma, ugradivši u filmske rolne sve nijanse između crne i bele boje u procesu zapitanosti nad smislom i besmislom ljudske egzistencije“. Primajući nagradu Fred Kelemen je bio vidno uzbuđen i nije krio da je počastvovan što je na bitoljskom festivalu, u celosti posvećenom direktorima fotografija i njihovom radu, bio u društvu tako uglednih kolega kao što su to ovogodišnji dobitnik nagrade za životno delo Dante Spinoti i dobitnik specijalne „Zlatne kamere 300“ Bruno Delbonel u čijoj su filmografiji i dela „Ameli Pulen“, „Hari Poter“, „Faust“ Aleksandra Sokurova, ali i najnoviji film Tima Bartona „Tamne senke“.
Zadovoljstvo nije krio ni izvrstan ruski snimatelj Mihail Kričman, koji je za fotografiju u filmu „Tihe duše“ Alekseja Fedorčenka osvojio „Srebrnu kameru 300“. Podsećajući da je za snimateljski rad u ovom filmu Kričman osvojio nagradu i u Veneciji kada je tadašnji predsednik žirija Kventin Tarantino za njega rekao da je „stvorio poetsku priču“, žiri Festivala „Braća Manaki“ naglasio je da ga nagrađuje za „jednostavnost i snagu njegove kamere s kojom je stvorio nezaboravne slike“.
Za vrhunski senzibilitet i preciznost s kojom su uhvatili i preneli ekspresivnost slikarskih platna Pitera Brojgela na veliki ekran, „Bronzana kamera 300“ pripala je Lehu Majevskom i Adamu Sikori za snimateljski rad u poljskom filmu „Mlin i krst“. Žiri je za najbolju kameru među kratkim igranim filmovima, proglasio onu iza koje je stajalo snimateljsko oko Horhea Krespa u argentinskom filmu „Koral“.
Glavni takmičarski program je i ove godine bio veoma jak za šta zasluge treba pripisati legendarnom makedonskom kritičaru i umetničkom direktoru festivala Blagoji Kunovskom. Među takmičarskim filmovima našao se i „Beli beli svet“ Olega Novkovića u kojem je direktor fotografije Miladin Čolaković. Boraveći na 32. Festivalu „Braća Manaki“, Čolaković je sabrao svoje utiske i u izjavi za „Politiku“ rekao i sledeće: „Odlično organizovan festival sa svetskim nivoom, dugom tradicijom i uzlaznom linijom u kvalitetu. Direktorka festivala Labina Mitevska sa svojim timom je očigledno uložila ogroman napor da to postigne. Lično su prisutni neki od najvećih i najzanimljivijih filmskih snimatelja današnjice – Spinoti, Delbonel, Kričman, Kelemen, Majski... Ovaj festival za mene ima posebnu vrednost, jer predstavlja značajan vid afirmacije uloge koju filmska slika ima u filmu kao složenom mediju. Ovde je stvorena odlična okolnost za neposredno razmenjivanje ideja, a to je možda najbolji način da se ide napred“.
U samoj festivalskoj završnici, proglašen je i pobednik u „Scenarističkom ćošku“. Prvu nagradu osvojio je naš autor Darko Lungulov za projekat filma „Spomenik Majklu Džeksonu“. Publika je u Bitolju gromko pozdravila i Predraga Mikija Manojlovića kojem je uručena specijalna „Zlatna kamera 300“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a sam festival je proglasio zatvorenim naš reditelj Srđan Karanović, čijim je filmom „Besa“ završeno osmodnevno, intenzivno i interaktivno druženje filmskih umetnika i publike.
Dubravka Lakić
objavljeno: 23.10.2011.
