Izvor: Blic, 27.Maj.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život piše drame za filmsko platno

Film „Između zidova" („Entre les murs") Lorana Kantea, drama o savremenom društvu viđenom kroz dešavanja u jednom srednjoškolskom razredu, osvojio je „Zlatnu palmu" na 61. Kanskom festivalu, čime je postao prvi francuski film ovenčan glavnom nagradom još od 1987. godine.

„Između zidova", internacionalnog naziva „Razred" („Class"), adaptacija je autobiografskog romana Fransoa Begodoa i premda je prikazan poslednjeg takmičarskog dana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ubrzo je uvršten među najuže favorite za nagradu. Kritičari su hvalili realističan prikaz zadirkivanja i tenzija u jednoj učionici i pritisaka sa kojima su suočeni nastavnici, kao i način na koji su obrađene univerzalne teme rase, individualnosti i istine. „Hteli smo da napravimo film koji će biti odraz francuskog društva - složenog, višeslojnog, mnogostrukog - uključujući i trvenja koja nikako nismo hteli da zataškamo", izjavio je Kante prilikom preuzimanja nagrade, u društvu glumaca tinejdžera. Predsednik žirija Šon Pen rekao je da je odluka žirija bila jednoglasna, a nagrađeni film je nazvao „čudesnim, čudesnim ostvarenjem", dodavši na potonjoj konferenciji za štampu da je reč o „bukvalno savršenom filmu. Gluma je magična, scenario je magičan, u tom filmu jednostavno imate sve što želite da vam jedan film pruži. Povrh svega, svi smo bili duboko dirnuti njegovom tematikom i vanvremenošću iste - pitanjem obrazovanja mladih i njihovom glađu za znanjem".

Druga po značaju nagrada festivala, Gran pri, dodeljena je italijanskom reditelju Mateu Garoneu za „Gomoru" („Gomorra"), nemilosrdan pogled na organizovani kriminal u Napulju, dok je Turčin Nuri Bilđe Cejlan nagrađen za najboljeg reditelja za „Tri majmuna" („Üç maymun"), snažnu dramu o porodici rastrzanoj zločinom i sumnjom. Velikom trijumfu italijanske kinematografije doprineo je i Paolo Sorentino koji je osvojio nagradu žirija za film „Zvezda" („Il Divo"), jedak portret bivšeg premijera Đulija Andreotija.

Za najboljeg glumca proglašen je Portorikanac Benisio del Toro koji igra naslovnu ulogu u filmu „Če" Stivena Soderberga; „Želeo bih da ovu nagradu posvetim upravo tom čoveku, Če Gevari", kazao je Del Toro. Malo poznata Brazilka Sandra Korveloni izabrana za najbolju glumicu za ulogu samohrane trudne majke četvorice dečaka u sirotinjskoj četvrti Sao Paula u filmu „Linija prelaska" („Linha de passe") Valtera Saleša i Danijele Tomaš. U ime glumice nagradu je preuzela Danijela Tomaš, obavestivši publiku da je Korvelonijeva upravo izgubila bebu i da će joj ova nagrada doneti malo utehe.

Dvostruki kanski pobednici, braća Žan-Pjer i Lik Darden iz Belgije, ove godine su nagrađeni za najbolji scenario za „Lornino ćutanje" („Le silence de Lorna"), dramu o mladoj imigrantkinji iz Albanije koja je pod velikim pritiskom nekolicine opasnih muškaraca.

Nakon podele nagrada stekao se utisak da je devet članova žirija veoma ozbiljno shvatilo svoj posao i da je iz svih uglova razmotrilo 22 takmičarska filma. Oni su otkrili da su se još tri filma kotirala vrlo visoko na njihovim listama: Istvudovo „Podmetnuto dete" („Changeling"), Deplešenova „Božićna priča" („Un conte de Noël") i Folmanov „Valcer sa Baširom" („Waltz With Bashir"). Za prva dva filma žiri je osmislio utešnu „specijalnu nagradu 61. Kanskog filmskog festivala" dodelivši je Klintu Istvudu - koji se nije pojavio da je preuzme - i Katrin Danev, koja je izjavila: „Velika je radost neprestano biti deo ovako osećajnih i lepih filmova kao što je 'Božićna priča’. Želim da glumim sve dok na ovom svetu ima reditelja tako retkog senzibiliteta kao što je Arno Deplešen".

Ako je za neku utehu Izraelcu Ariju Folmanu, čiji je animirani dokumentarac od početka bio favorit kritičara, Šon Pen je rekao da je to „divan film", dok je članica žirija Natali Portman dodala: „Činjenica da jedan tako dobar film kao što je 'Valcer sa Baširom’ nije dobio nagradu govori koliko je jaka bila takmičarska selekcija." Ne samo da se od „Bašira" očekivalo da osvoji neku nagradu, već se poslednjih dana širio glas da će Penov žiri glavnu nagradu dati „Čeu" kao neku vrstu podrške krajnje nezavisnom i nekonvencionalnom filmskom stvaralaštvu, ali Pen je izjavio da je presrećan „što tračarenja ove godine u Kanu nisu imala nikakvu težinu i što je ovaj žiri bio apsolutno nepotkupljiv".

„Zlatnu kameru" za debitantski film dobio je Britanac Stiv Mekvin za „Glad" („Hunger"), hroniku o štrajku glađu zatvorenika IRA iz 1981. godine, „Zlatna palma" za kratak film je otišla u ruke Rumunu Marijanu Krisanu za „Megatron", dok je za najbolji film prikazan u pratećem programu „Izvestan pogled" proglašen kazahstanski „Tulpan" Sergeja Dvorcevoja, o mladiću koji se vraća u stepe nakon završenog vojnog roka u želji da vodi miran nomadski život pastira.

Kan 2008. je bio neobično izdanje u smislu kritičarskih reakcija koje su bile potpuno različite na većinu filmova - čak su i najprestižniji naslovi dobijali krajnje oprečne ocene. Taman kada je izgledalo da je vrhunac festivala dostignut nakon projekcije Soderbergovog „Čea", ključnog primera filma koji je izazvao reakcije najraznovrsnije vrste, na samom kraju su prikazana dva jednako iznenađujuća filma, Sorentinova „Zvezda" i kasniji pobednik, „Između zidova", koji su obezbedili završni naboj elektriciteta i doprineli završetku festivala na veoma visokoj nozi.

Nastavak na Blic...