Izvor: Blic, 20.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto ovo, a ne ono
Zašto ovo, a ne ono
Nema kraja našim primedbama na sve što se kod nas radi, preduzima ili ukida. Evo pregršt primedaba, ali skoro komičnih kada su na gomili. Šta prekopavaju te ulice usred sezone, a ne leti kad Beograđani odu put južnih krajeva! Ili: šta teraju ove jadne radnike da se peku na suncu, tako je zaista nehumano. Neka čekaju kad vreme malo popusti. Šta prave te garaže usred grada! Neka zabrane ulaz u centar svih vozilima kao u Rimu, osim nama koji tu stanujemo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a garaže grade po rube te zone. Ili sasvim suprotno - što ne prave više garaža usred grada pa da nas bog vidi?
Jedni se bune - šta smanjuju pločnike na račun pešaka. Ništa ne vrede što ih cifraju u raznim bojama! A drugi vele - što ne proširuju te ceste! Više Beograđana imaju kola nego što ih nemaju. Mi smo u većini!
Jedni kažu - zašto ne zabrane uličnim prodavcima rad na elitnom Bulevaru kralja Aleksandra. To ruži grad. A možda isti kad se zabrana desi gunđaju - nije baš reprezentativno, ali boje je da nezaposleni prodaju na ulici, nego da budu primorani da kradu po buvljacima i stanovima.
Jedni se bune što se toliko dozvola daje za nagradnju, a drugi traže dozvolu koji ne mogu da dobiju neki plac u ovom bumu takozvanog plombiranja praznih prostora između dve zgrade.
Jedni se bune kad se ruše male slatke zgrade. To je šarm starog dobrog Beograda. A drugi kažu - što jednim potezom ne ruše cele ulice, samo da se što pre urbanizuje ovaj grad još pun ćepenaka. Usput se preslišavam u čemu ja čas gunđam jedno, a drugi put sasvim suprotno, i to još u rubrici sa rukama u džepovima!
Zašto ovo, a ne ono
Pjer Marivo, 'Dvostruka nepostojanost', režija Dmitri Černjakov, izvodi Novosibirski akadamski teatar mladih, Rusija
Spisku precenjenih vrednosti u koje se ionako odavno sumnja, jedan savremni pisac je priključio i ljubav, tvrdeći da je ona prilično precenjena. I da je samo pitanje vremena kada će joj pasti cena. Ruski reditelj Dmitrij Černjakov, čija je predstava 'Dvostruka nepostojanost' izvedena u ukviru četrdesetog Bitefa, toj temi i tezi pristupa na drugačiji način, ali sa istim zaključkom. Dokaz te, ne samo dvostruke nepostojanosti kako sugeriše naslov, on izvodi u retorti komada Pjera Marivoa, francuskog pisca ljubavnih komedija i romantične atmosfere. Reč je, naime, o dvoje mladih koji su se, kako to u ljubavi biva, zakleli na doživotnu vernost. Obesni princ, međutim, na silu odvodi Silviju u dvor i prisiljava je da se zaljubi u njega. Ona, međutim, ostaje nepokolebljiva u svojoj rešenosti da ne popusti uprkos mnogim iskušenjima (pokloni, pažnja...). Sličnog mišljenja je, naravno, i njen jurodivi izabranik.
Reditelj ovu priču iz dvora izmešta u savremeno doba, smeštajući radnju u prostor dvostruke iluzije. Onog u koji manipulanti, princ i njegova pomoćnica, intrigama slamaju volju i ljubav dvoje mladih, i drugog iz kojeg se kontroliše razvoj događaja i tok njihovog eksperimenta.
Prve rezultate oni, međutim, postižu kada uključe psihološku igru. Žene, naime, lako stradaju od svoje sujete, a muškarci od naivnosti.
U toj ravni intrige i finih nijansiranja ljudskih osobina i slabosti predstava deluje kao izrazito stilizovana duhovita intriga u kojoj dominira igra celokupnog ansambla prevođenog sjajnom Olgom Cink u ulozi Silvije. Kada junaci ove priče na kraju pokleknu pred svojim slabostima, pad cene ljubavi postaje očigledan i očekivan. Ostaje, međutim, nejasno i nedovoljno obrazloženo zašto je reditelj celu ovu priču na kraju preusmerio u obračun sa savremenim vrednostima kojih ionako nema i u kritiku medija i javnosti kao da to nije tautologija.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
