Izvor: Politika, 17.Mar.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto na Pozorju nema domaćih predstava
Polemike oko selekcije Sterijinog pozorja kreću se od stavova da je reč o „provincijalnoj sprdnji”, do mišljenja da je čast kada se naši tekstovi izvode na stranim jezicima
Selekcija ovogodišnjeg 55. Sterijinog pozorja i ove godine već je izazvala komentare u javnosti. Za razliku od prošlogodišnjih reakcija, kada je selektorima zamerano što je previše predstava iz Vojvodine, ove godine, prve kritike upućene su na račun selekcije nacionalne drame koju čine samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dve predstave na srpskom jeziku. Tri predstave dolaze iz inostranstva – Zagreb, Ljubljana, Istanbul – dok su među domaćim učesnicima, dva pozorišta na mađarskom jeziku.
Polemiku je izazvala i činjenica do će ove godine na Pozorju biti izvedena predstava Dušana Kovačevića „Generalna proba samoubistva” u režiji Nurulaha Tundžera, u produkciji Gradskog pozorišta iz Istanbula, a ista ta drama nije ušla u prošlogodišnju selekciju kada je imala praizvedbu u Zvezdara teatru.
– Dešavalo se i ranije da tekst u jednoj postavci ne bude pozvan na Pozorje i u tome nema ničeg spornog, kao što ne vidim ništa sporno u prisustvu tri strane predstave po domaćem tekstu. Kada sam ja bio umetnički direktor Pozorja, to je bila takođe tendencija koja je prihvatana sa zadovoljstvom jer smo voleli da vidimo kako strana pozorišta i strani reditelji tumače naše dramske tekstove – kaže teatrolog Ivan Medenica i dodaje:
– Te predstave su odnosile i najviše nagrada na Pozorju. Ovakva selekcija, zapravo, pokazuje u kakvom je stanju naše pozorište, režija i gluma. To bi bilo isto kao kada bi se ogledalo krivilo za izgled onoga ko se ogleda. Nije mi jasno šta se to desilo da nešto što je prepoznato kao kvalitet sada postaje mana. Da li je u pitanju novi val nacionalizma koji se zaista oseća, u komentarima za ovogodišnju selekciju Pozorja. Na sve strane se prebrojava na kojim jezicima će biti prikazane naše drame. Takvo prebrojavanje je ružno! S druge strane, ne treba smetnuti s uma da naša pozorišta tokom protekle sezone nisu postavljala mnogo, ili dovoljno predstava po domaćem tekstu. Voleo bih da ti kritičari selekcije Pozorja kažu koji su to savremeni dramski tekstovi propušteni. Šta je moglo od domaćih tekstova, u iole relevantnim inscenacijama, da uđe u ovogodišnju selekciju, pita Medenica i dodaje:
– Kada bi Sterijino pozorje ostalo ono za šta se zalaže Dušan Kovačević, domaći tekst – domaće pozorište, mi bismo od Pozorja imali onu varijantu iz devedesetih godina, a to je jedna palanačka manifestacija. Ne vidim ništa sporno u selekciji nacionalne drame, ali zato mislim da je selekcija nacionalnog pozorišta više nego problematična. Ovo što je uradila Ana Tasić u kategoriji nacionalne drame je provokativno i da se odbraniti, ali ovo što je uradila Aleksandra Glovacki, kao selektor nacionalnog pozorišta, apsolutno se ne da odbraniti iz umetničkih razloga. E, sada je ceo napad na Tasićku, ali po nacionalnoj osnovi, što je van pameti – kaže Medenica.
Darinka Nikolić, teatrolog i urednik časopisa „Scena”, smatra da nije u redu da se bilo koja selekcija komentariše unapred i da je više nego ružno da se na brzu ruku ponovo pravi afera oko Sterijinog pozorja.
– Licemerno je da pred Evropom mašemo našom multikulturalnošću, otvorenošću, tolerancijom, i da nam sada odjednom smeta što će na Pozorju biti izvedene samo dve predstave na srpskom jeziku. Maloj kulturi kao što je naša treba da bude čast što se naši dramski tekstovi izvode na drugim jezicima – kaže Darinka Nikolić.
Jovan Ćirilov, dugogodišnji umetnički direktor Bitefa, smatra da Sterijino pozorje treba da se vrati svojoj tradiciji, da je veoma razvodnjeno i da je izgubilo svoju fizionomiju. A na pitanje da li se i koliko Pozorje približilo Bitefu, odgovorio nam je:
– Za sada se približava jednoj varijanti Bitefa, koja je Srbiji nepotrebna. Jako nam je potreban festival Sterijino pozorje, kakav je bio sa akcentom na domaću dramu.
Dramski pisac Siniša Kovačević upućuje oštre kritike na račun Sterijinog pozorja, uz ocenu da je postalo: „provincijalna sprdnja, nastala na grobu nekadašnjeg odličnog festivala koji su osmislili ljudi čiji je intelektualni potencijal bio u ravni evropskih intelektualaca toga doba, a sada ga ruže intelektualni gnomi i patuljci”.
Reagovala je i Ana Tasić, selektorka nacionalne drame, uz napomenu da ne vidi zašto se kritikuje nešto što još nije ni viđeno.
– Predstave koje su pozvane izvan Srbije, izdvojile su se svojim kvalitetom, što govori o vrednostima srpske drame. Uopšte nije tačno da su predstave iz inostranstva uzete samo zato što su izvan granica zemlje. Kriterijumi su bili podjednaki i za predstave iz inostranstva i za predstave iz Srbije. Već sam izjavila za „Politiku” da smatram da je ovogodišnja produkcija srpskih pozorišta jedna od najlošijih u poslednjih nekoliko godina i da je ovogodišnja selekcija Sterijinog pozorja, u tom smislu, realna slika našeg pozorišnog života.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 18/03/2010.]
