Izvor: Glas javnosti, 25.Avg.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za svakoga po nešto
Izdavačka kuća „Klio“ objavila je ovih dana više novih izdanja. Među novim naslovima ovog izdavača koji će zacelo privući pažnju čitalačke publike je „Istorija Srbije od 19. do 21. veka“Holma Zundhausena. Ova knjiga predstavlja sintezu višedecenijskog bavljenja srpskom istorijom, koju autor postavlja u širi kontekst istorijskih događaja, trudeći se da izbegne donošenje suda, ostavljajući čitaocu mogućnost da donese sopstveni zaključak. Zundhausen je u ovom svom delu pokušao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da nam našu realnost predoči kao posmatrač spolja, rekavši da „onaj ko ovde očekuje jedan pledoaje za ili protiv Srba, taj mirne duše može odmah da odloži ovu knjigu. Čitanje ove knjige bi za njega bilo čisto gubljenje vremena. Ja sebe ne vidim ni u ulozi advokata, ni tužioca, a kamoli sudije... Pre vidim sebe kao kao veštaka ili istražitelja, kao nekoga ko obezbeđuje tragove i skuplja dokaze, ispituje i odmerava...“
Na čitaocu ostaje da vidi koliko je ovaj poznati nemački istoričar ostao (ne)pristrasan, koliko su njegova vrednovanja srpske istorije i istoriografije relevantna, a koliko odraz njegovih sopstvenih ideoloških i političkih pozicija. Upravo u takvom suočavanju i prepoznavanju drugog i leži prava intrigantnost istorijske nauke, njena stalna aktuelnost i retko dostignuta mogućnost da odoleva vremenu, njegovim pritiscima i zabludama. Holm Zundhausen (Berlin, 1942), profesor je istorije jugoistočne Evrope na Institutu za istočnoevropske studije Slobodnog Univerziteta u Berlinu i predsednik Naučnog saveta Instituta za istočnoevropske studije u Minhenu.
Među najnovijim „Kliovim“ izdanjima je i knjiga „Pogledi“, Aleksandra Đurića, čiji tekstovi sabrani u među koricama ovog dela knjizi predstavljaju značajan doprinos ne samo savremenoj srpskoj kritici već, svojim parcijalnim segmentima, i samoj teoriji vizuelnih umetnosti. Pisani su racionalno, jasno i onoliko subjektivno koliko dozvoljava ukus kritičarskog stava zrelog istoričara umetnosti i posmatrača ne samo likovnih već i njima srodnih kulturnih sadržaja, nepretencioznim jezikom i nenametljivim stilom. studioznim prilozima i esejima sličnog problemskog karaktera.
U „Kliju“ je objavljena i knjiga Alfonsa M. di Nole,“Đavo“, koja u glavnim crtama daje opštu istoriju predstava o Satani i demonskim silama, koje su se kao plod kolektivne mašte utkale u istoriju i duhovnost čoveka: od jevrejskih izvora, preko jevanđelja do velikog doba „đavolovog prisustva“ u svetu. Na stranicama ovog istraživanja pratimo istoriju zla, užasa, tajnih strahova, u brojnim ljudskim kulturama, od plemenskog nivoa, preko starog Irana, civilizacija Maja i Acteka, do tajanstvenih događaja u evropskim manastirima. Pomoću prikaza brojnih legendi uviđamo kako je Satana, gospodar ljudskog vremena, svuda izgradio opasno sredstvo kolektivnog oslobađanja od odgovornosti. Autor ove knjige, Alfonso Maria di Nola (1926-1997) jedan je od najuglednijih proučavalaca istorije religija i dugogodišnji profesor na Orijentalnom institutu Univerziteta u Napulju.
