Izvor: Politika, 31.Okt.2012, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vraćanje nagrada u kulturi
„Nobela” odbili Sartr i Pasternak , a Milisav Savić vratio je 1992. godine Ninovu nagradu
Odluka umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića da vrati „Politikinu” nagradu za likovnu umetnost za 2009. godinu zbog privatnog spora sa tadašnjim predsednikom žirija Slavkom Timotijevićem koji mu, kako je naveo, nije vratio crteže koje mu je on dao na prodaju, a doveo ih je u vezu s dodelom te prestižne nagrade, nije ni prvi ni poslednjislučaj vraćanja ili odbijanja nekog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << priznanja.
Događalo se tako da Ninova nagrada inicira kontroverze i ideološke rasprave. Od 1954. godine, od kada se ovo priznanje dodeljuje, dvojica laureata nagradu su vratila. Prvi je pisac Danilo Kiš, koji je nagrađen 1972. godine za roman „Peščanik”. Priznati autor tada je izrazio „bojazan da književne nagrade neće sprečiti usamljeničku i slučajnu sudbinu nagrađene knjige, koja će svakako živeti u osami, progutana stravičnom tišinom, izazvanom mehanizmom tržišta i indiferentnosti”. Drugi je pisac Milisav Savić, koji je priznanje zaslužio 1991. godine za delo „Hleb i strah”. Savić je, vraćajući nagradu, reagovao na objavljivanje teksta „Strava”, koji je u ovom nedeljniku osvanuo samo nedelju dana nakon dodele nagrade, a u kojem ga je autor teksta Momčilo Selić napao. Savić je tada glavnom uredniku i kolegijumu Nina uputio pismo, u kojem je, između ostalog pisalo: „U vašem listu br. 2145 od 7. februara 1992. godine pojavio se poduži pamflet ’Strava’ koji je dobrim delom i meni posvećen. U ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, prinuđen sam da vam vratim Ninovu nagradu za roman godine koju ste mi pre desetak dana uručili. Mogu samo da žalim što se ’oslobođeni’ Nin drži najgore tradicije ’neoslobođenog’: piščeve glave ukrasi lovorovim vencem, a onda bi da ih odseče ili bar pridavi.”
Žan Pol Sartr
I nagrada „Milan Rakić”, ustanovljena 1938, na inicijativu pesnikove udovice, koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije, jednom je bila vraćena. Pesnik Miloš Janković, autor četrdesetak pesničkih knjiga, jedan od troje ravnopravnih dobitnika za 2010. godinu za knjigu „Manastirnik”, nagradu nije želeo da primi, a svoju odluku obrazložio je pismeno, podsećajući na Pravilnik o ustanovljenju i dodeljivanju književne nagrade. Kako je tada rekao, u članu 2. kaže se da se nagrada dodeljuje za pesničko ostvarenje – jednom autoru. Izuzetno, ako se ustanovi da među prispelim prijavama na konkurs ima više podjednako vrednih ostvarenja, žiri može da odluči da u tom slučaju istu nagradu ravnopravno prime dva autora. Kako je Janković smatrao, prilikom žiriranja za nagradu bilo je i „nekih van književnih kriterijuma i parametara”.
Boris Pasternak
Kada je u pitanju svetska scena pažnju je privuklo Nobelovo priznanje, koje su svojevremeno odbila dvojica velikana – Žan Pol Sartr i Boris Pasternak. Nobel je Sartru dodeljen 1964, zbog, kako je rečeno u obrazloženju Akademije, „dela koje je, bogato idejama, ispunjeno duhom slobode i potragom za istinom, snažno uticalo na naše doba”. Veliki francuski filozof nagradu je odbio iz „moralnih razloga” jer je uvek odbijao odličja, ne želeći da se svrstava uz bilo koju instituciju. Slučaj mnogo zanimljiviji od Sartrovog je onaj pisca Borisa Pasternaka. Posle velike slave koju je stekao njegov roman „Doktor Živago”, koji je na Zapadu imao ugled remek-dela, a u Sovjetskom Savezu bio proglašen antisovjetskim, Pasternaku je 1958. dodeljena Nobelova nagrada. Dva dana po prijemu vesti, Pasternak Akademiji šalje telegram u kojem nagradu prihvata i zahvaljuje se. Četiri dana kasnije, nakon nezvaničnih pritiska tajnih službi, šalje novi telegram sa sledećim sadržajem: „Uzevši u obzir značenje nagrade koje je dobila u društvu kojem pripadam, moram je odbiti”.
M. Dimitrijević
objavljeno: 31.10.2012.
