Izvor: Blic, 28.Sep.2011, 03:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Višnjik“ je moja poslednja režija

Čehov je doktor za neizlečive bolesti - rekao je Dejan Mijač, čuveni reditelj, čija predstava „Višnjik”, rađena po delu pomenutog ruskog klasika, ima beogradsku premijeru 4. oktobra na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

U razgovoru za „Blic” Mijač govori o svom viđenju tog poznatog komada, kao i vremena u kome živimo, o tome da se ovom predstavom oprašta od režije.

Predstava je koprodukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Budva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grad teatra, premijera na Svetom Stefanu (17. jul) ispraćena je pohvalama i kritike i publike a na početku razgovora Dejan Mijač kaže: „Zašto Čehov, zašto 'Višnjik’... često se srećem s tim pitanjima. A zašto ne? Dobar pisac, dobar komad, prijatno mi je bilo da to radim”, a potom, u svom prepoznatljivom, ozbiljnom a duhovitom maniru dodaje, „red je da se pozabavim i nekim ozbiljnim piscem...”

Dugo očekivani „Višnjik”

Beogradska premijera predstave „Višnjik” A. P. Čehova u režiji Dejana Mijača biće 4. oktobra na Sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Uloge tumače Jasna Đuričić, Boris Isaković, Jelena Đokić, Svetozar Cvetković, Nada Šargin, Vlasta Velisavljević, Jelena Petrović, Nikola Vujović, Hana Selimović, Nebojša Milovanović, Bojan Dimitrijević i Branko Cvejić. Reprize su 11. i 24. oktobra. Jugoslovensko dramsko pozorište je predstavu radilo u koprodukciji sa festivalom Grad teatar Budva (premijera je bila 17. jula na Svetom Stefanu).

Pa, nije vam to prvi put da radite Čehova. Rekli ste da je to pisac koga sada razumete i koga ste izabrali za svoju poslednju režiju?!

- Dva ili tri puta u životu radio sam Čehova, uvek s ogromnim entuzijazmom i ljubavlju, ali čini mi se bez dovoljno mudrosti. Neću da kažem da sam sad mudriji. Ali, jednostavno, život mi je pokazao neke stvari, i mislio sam da ovako, kao stariji čovek, jedini pisac koga mogu prilično da razumem jeste Čehov. Zgodno se poklapa. Junaci se oslobađaju ili opraštaju od Višnjika (zavisi s koje strane se gleda) kao od jedne velike opsesivne teme i opsesivnog osećanja koje ih prati kroz život... Pa da i ja jednom svojom ličnom prigodom to iskoristim.

Zašto poslednja režija?

- Jedna mora biti poslednja. Bolje da ja odredim koja je poslednja nego neko drugi.

Mnogi se nadaju da će se ispostaviti da nije poslednja. Dozvolićete, poslednja premijera u režiji Dejana Mijača svakako zavređuje novu haljinu, a budući da je npr. Tina Tarner pravila više oproštajnih koncerata, da li se na ovu glad i skupoću izlagati trošku?

- Nemojte se trošiti. Za svakog sem za mene to je premijera kao i svaka druga premijera. A i za mene je to isto, samo je, eto, zauzela poslednje mesto.

Čime je motivisana odluka da više ne režirate?

- Ne mogu više.

Vi koji ste život merili po sezonama a ne po kalendaru?

- Jeste, i praznici su mi bili nikakvi ni božići ni uskrsi ni drugi datumi iz kalendara, nego premijere.

I dalje ste optuženi da ste po načinu rada najmlađi reditelj, što ne ide u prilog tezi o poslednjoj režiji?

- Nije to neki naročito interesantan motiv za razgovor. A s obzirom na to da ne pušim, ne pijem, a u godinama sam kad se poroci moraju ostavljati, ja ostavljam pozorište, tačnije, režiju.

Dejan Mijač o ljubavi

Rekli ste da je ljubav divna ali nije realna?

- Da, ima je naročito u dobroj poeziji. Uvek kažem, recimo u ljubavnoj, erotskoj poeziji, pogledajte ko su osobe koje su inspirisale te pesnike. Pa ne vrede ni pola jednog stiha.

Kog je žanra „Višnjik”?

- Gledali smo da slučajno ne bude tragedija. Jer, pošto se evidentno radi o čistoj propasti, ne bi valjalo da se i mi zaplačemo što je neko pogrešno živeo, što je došlo surovije vreme... Čehov insistira na viđenju stvari onakve kakve jesu, ali ne i na zaključcima. Jednostavno dijagnosticira, pošto je kao što znamo bio lekar. Doktor za neizlečive bolesti. Većina tih neizlečivih bolesti nisu izazvane bakterijama, zarazom... Neprenosive su. Prosto rečeno, ljudski organizam sam sebe jede, sam sebe vodi u bolest, sam sebe razboleva...

Ničim izazvano. Isto kao što čovek sam sebi upropaštava život. E, Čehov je specijalista za tu vrstu bolesti.

Ima neke sličnosti između Čehovljevog vremena i našeg, i jedno i drugo je vreme burnih, tektonskih društvenih promena...

- Istorija se pamti po tim promenama, a ne po mirnom toku između promena. Mirni periodi su mali predah. Kad god su se promene dešavale, ljudima je bilo teško. Ja sam u svom životu imao tri, četiri takve društvene, istorijske promene. I to me je naučilo jedino skepsi, naučilo me je da ne verujem u ono da će biti bolje.

Nastavak na Blic...