Izvor: B92, 06.Okt.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika izložba u čast imperatora
Rim priprema veliku izložbu posvećenu najslavnijem rimskom vladaru i vojskovođi, Juliju Cezaru. Biće izloženi i eksponati iz Britanskog muzeja, Luvra i nacionalnih muzeja iz Beča i Berlina. Izložba će biti otvorena 23. oktobra i trajaće sve do 3. maja 2009.
Skulpture, mozaici, freske, dokumenti, nakit, novac... - sve to biće deo grandiozne izložbe posvećene najslavnijem rimskom vojskovođi i vladaru, Juliju Cezaru, koja će tokom ovoga meseca biti otvorena u Rimu. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ličnost i delo Gaja Julija Cezara biće prikazana kroz ovu izložbu, prvu u Italiji, ali i svetu, koja je u potpunosti posvećena rimskom imperatoru.
Među kuriozitetima koji će biti izloženi nalazi se i velika, mitska kugla u kojoj se, kako se dugo verovalo, čuvao Cezarov pepeo. Kugla je bila postavljena na vrhu egipatskog obeliska koji dominira trgom Svetog Petra u Rimu, da bi kasnije bila premeštena u jedan muzej u Rimu.
Julije Cezar, jedna od najvažnijih ličnosti istorije antičkog Rima, nije bio samo imperator, već je postavio pravne i administrativne temelje za delotvorno upravljanje glomaznom imperijom, koja je obuhvatala celu današnju Evropu, severnu Afriku i Bliski i Srednji istok.
Bio je izuzetna ličnost - pisac, istoričar, besednik, general, političar dalekosežne vizije. Još za života je gradio mit o sebi tako što se predstavljao kao potomak boginje ljubavi Afrodite (Venere, u rimskoj mitologiji), povezujući se s mitom o nastanku Rima. (Rim je, prema legendi, osnovao Enej, sin boginje Afrodite).
Polaznu tačku izložbe predstavlja najuže Cezarevo političko i kulturno okruženje - njegovi saveznici i protivnici poput Krasa, Pompeja i Cicerona, zatim vojni pohodi koji su mu doneli slavu i bogatstvo, egipatska avantura i susret s kraljicom Kleopatrom, kulturni i umetnički ambijent rimskog carstva, pa sve do njegove smrti i martovskih ida (15. marta) 44. godine pre Hrista. Cezaru je tada bilo 58 godina.
Istoričari kažu da je Cezar znao za zaveru i da je uporno ignorisao seriju pretskazanja da će se nešto strašno desiti, objašnjavajući to podatkom da je on tada već bio prilično oboleo, da ga je mučila padavica, da je često povraćao i patio od proliva, te da je zato svesno išao u smrt. Njegove poslednje reči, upućene na grčkom njegovom miljeniku Brutu - "Kai su teknon" ("Zar i ti sine, Brute?!") - do dan danas su predmet svakojakih tumačenja.
Jedno od pitanja je zašto na grčkom, a jedan od odgovora je: zato što je Cezar u najtežem trenutku svoga života spontano našao reči svoga detinjstva, pošto su u to vreme svi pripadnici više klase već od malih nogu govorili "otmeni", grčki jezik.
Deo izložbe činiće i različite faze kulta Cezarove ličnosti, koji se nije izgubio čak ni u vekovima propadanja rimske imperije niti, pak, u mračnim godinama varvarskog osvajanja.
Mit o Cezaru nastavljen je i u Srednjem veku, da bi kasnije i Renesansa slavila velikog vojskovođu kroz slike umetnika kao što su Andrea Mantenja (1431-1506) i Andrea del Sarto (1486-1531).
Tu je i mnoštvo muzičkih i književnih dela, a među ovim posledjnima se posebno ističe slavna tragedija "Julije Cezar" Viljema Šekspira.
Mit o Cezaru odjekuje kroz vekove, da bi našao nov izraz i u našem vremenu, prvenstveno zahvaljujući filmskoj umetnosti i istorijskim spektaklima, pa su tako lik imperatora oživeli mnogi veliki glumci, poput Engleza Džona Gilguda (1904-2000).
Izložba će biti otvorena 23. oktobra i trajaće sve do 3. maja 2009.
U okviru postavke će biti prikazani i eksponati Arheološkog muzeja iz Napulja, kao i eksponati najznačajnijih evropskih muzeja - od Vatikana i Britanskog muzeja do Luvra i Državnih muzeja Berlina i Beča.
