Izvor: B92, 12.Okt.2010, 16:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veče posvećeno jubileju Čehova

Književno veče posvećeno 150. godišnjici rođenja ruskog književnika Antona Pavloviča Čehova biće održano 13. oktobar uveče u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić" u Beogradu.

U programu će učestvovati Žarko Trebješanin, Bane Jovanović, Vitomir Teofilović, Emilija Cerović i Radoslav Milenković, koji će kazivati odlomke iz Čehovljevih dela, najavljeno je iz te ustanove.

Profesor Žarko Trebješanin će govoriti na temu "Humor i melanholija u Čehovljevom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << delu", a Bane Jovanović o Čehovljevim humoreskama i novelama.

Vitomir Teofilović će se posvetiti humoru i satiri u pričama Antona Čehova, dok će Emilija Cerović govoriti o njegovom dramskom opusu.

Anton Pavlovič Čehov rođen je 17. januara 1860. godine u Taganrogu na jugu Rusije. Gimnaziju je završio u rodnom gradu, a potom je u Moskvi upisao studije medicine koje je završio 1884. godine.

Još kao student objavljivao je prve novele, feljtone i humoreske u raznim časopisima, a 1884. i prvu zbirku pripovedaka "Melpomenine bajke".

Godine 1887. počeo je da piše prvu dramu "Ivanov", po nalogu upravnika Moskovskog teatra Korša. Premijera tog komada održana je 19. novembra 1887. u Moskvi.

U periodu od 1890. do 1892. Čehov je boravio na ostrvu Sahalin, gde je obilazio zatvore, kolonije i ostale kaznene ustanove, uz zabranu kontakata s političkim zatvorenicima. Na osnovu prikupljene građe napisao je reportažu "Ostrvo Sahalin".

Godine 1896. premijerno je izvedena njegova drama "Galeb" u Aleksandrijskom teatru u Sankt Peterburgu, ali je predstava doživela fijasko.

Godine 1898. Nemirović-Dančenko i Stanislavski osnovali su Moskovski hudožestveni teatar (MHAT) i tražili od Čehova dozvolu da postave "Galeba". Posle dužeg kolebanja pisac je pristao, a predstava je uspešno izvedena prvi put 17. decembra 1898. godine.

Nakon uspeha "Galeba" MHAT više ne može da se zamisli bez Čehova, tako da slede premijere "Ujka Vanje" (1899), zatim "Tri sestre" (1901) i "Višnjika" (1904), par meseci pred Čehovljevu smrt.

Čehov je kratkim pričama i novelama postavio uzor u modernoj svetskoj književnosti. Opisujući naizgled nevažne događaje i situacije, kao izuzetan poznavalac ljudske psihologije i, kako je sam govorio, "posmatrač života", uvodi svoje čitaoce u svet malih

običnih ljudi.

U dramskom stvaralaštvu smatra se ocem lirske drame. Njegovi dramski tekstovi odlikuju se sjajno oslikanom atmosferom, a dramski sukobi ne zasnivaju se, kako je do tada bilo uobičajeno, na spoljnim zapletima i okolnostima, već na unutrašnjim preživljavanjima dramskih junaka, suvišnih ljudi na granici dvaju vekova.

Nastavak na B92...