Izvor: B92, 12.Feb.2015, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VICE: Ursula Legvin o budućnosti levice
Kad dobijete ponudu da objavite neko delo Ursule Legvin, takva se prilika ne propušta — čak i ako ste prevashodno prozni časopis, a na vašem stolu se našao jedan od njenih političkih eseja.
Ionako je sve to povezano. Nedavna dobitnica Nacionalne književne nagrade i ikona naučne fantastike poznata je po svom dugogodišnjem bavljenju političkom misli; mnogi od njenih ranih romana kao što su "Čovek praznih šaka" i "Svet se kaže šuma" upečatljive su alegorije o ekologizmu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << anarhizmu i taoizmu. U 86. godini, ona je i dalje radikalni mislilac, a esej koji sledi — strastveni hvalospev piscu i političkom teoretičaru Mareju Bukčinu, izdvojen iz predgovora nedavno objavljenoj zbirci njegovih eseja — testamentarno je delo.
"Levica", značajan izraz još od Francuske revolucije, poprimila je šire značenje sa usponom socijalizma, anarhizma i komunizma. Ruska revolucija dovela je na vlast vladu koja je bila sasvim leva u svojoj orijentaciji; levičarski i desničarski pokret podelili su Španiju; demokratske stranke u Evropi i Severnoj Americi stacionirale su se između ova dva pola; liberalni karikaturisti predstavljali su opoziciju kao gojazne plutokrate sa cigarom, dok su reakcionari u Sjedinjenim Državama od tridesetih pa tokom čitavog Hladnog rata anatemisali "levičarske komunjare". Opozicija levo/desno, iako često preterano pojednostavljena, čitava dva veka bila je uopšteno korisna kao opis i podsetnik dinamičke ravnoteže.
U dvadeset prvom veku mi i dalje upotrebljavamo te izraze, ali šta je preostalo od levice? Neuspeh državnog komunizma, nemo utvrđivanje određenog stepena socijalizma u demokratskim vladama i neumoljiv zaokret politike udesno vođen korporativnim kapitalizmom učinio je da veći deo progresivnog mišljenja danas deluje zastarelo ili iluzorno. Levica je marginalizovana u sopstvenoj misli, podeljena u svojim ciljevima, nesigurna u svoju sposobnost da se ujedini. U Americi posebno, toliko se skrenulo udesno da je običan liberalizam danas bauk kakav su nekad bili anarhizam ili socijalizam, a reakcionare zovu "umerenom" strujom.
Dakle, u zemlji koja samo što nije zatvorila levo oko i trudi se da koristi samo desnu ruku, gde se uklapa stari radikal poput Mareja Bukčina koji se podjednako dobro služi s obe ruke i oba oka?
Mislim da će on pronaći svoje čitaoce. Mnogi traže doslednu, konstruktivnu misao na kojoj će zasnovati svoje delovanje — što se često pokazalo uzaludnom potragom. Ispostavilo se da su teorijski pristupi koji su obećavali, poput Libertarijanske stranke, samo kostimirana Ajn Rend; hitnim i delotvornim rešavanjima problema, poput pokreta "Okupiraj", nedostaju sistem i otpornost na duže staze. Mladi ljudi, koje ovo društvo flagrantno pelješi i izneverava, traže inteligentno, realistično, dugoročno razmišljanje: ne još jednu visokoparnu ideologiju, već praktičnu hipotezu koja funkcioniše, metodologiju kako preuzeti kontrolu nad onim kuda idemo. Za postizanje te kontrole biće potrebna revolucija tako snažna, toliko uticajna na društvo u celini, kao i sila koju želi da zauzda.
Kompletan tekst pročitajte na Vice.com/rs
