Izvor: Blic, 08.Jan.2016, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uručene nagrade prvim laureatima nagrade "Ivo Andrić"
Matiji Bećkoviću nagrada “Ivo Andrić” za životni doprinos srpskoj književnosti uručena je danas u Andrićgradu, a Vladimiru Kecmanoviću za roman “Osama” nagrada “Ivo Andrić” za najbolji roman na srpskom jeziku.
Nagrada “Ivo Andrić“, koju dodeljuje Institut “Ivo Andrić”, sastoji se od diplome i čeka od 15.000 evra za Vladimira Kecmanovića i 25.000 evra za Matiju Bećkovića.
Bećković je odlučio da deo novčane nagrade priloži Matici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << srpskoj i Srpskoj književnoj zadruzi, najstarijim kulturnim ustanovama u kojima je Ivo Andrić objavljivao knjige i u čijim je odborima radio.
- Andrićev grad podignut je u slavu poezije i vanvremenih vrednosti. I tri poeme su, takođe, ispevane u slavu poezije i genija jezika. Poezija se ne vezuje ni za jedno vreme, jer vreme prolazi, a poezija ostaje - rekao je Bećković.
Bećković je zahvalio Andrićgradu, žiriju i predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, koji je pokrovitelj nagrade, što su mu omogućili da u ovoj zadužbini bude jedan mali zadužbinar.
Vladimir Kecmanović istakao je da je prva, maglovita ideja za roman “Osama” začeta upravo u Andrićgradu, pre tačno tri godine i nedelju dana.
- Tada sam prvi put bio u Višegradu i tada sam, videvši most koji je među višegradske kućerke pao kao sa neba, shvatio Andrićevu dečačku fascinaciju tim stvarnim čudom, ravnom čudu onog Markesovog ogromnog, a izmaštanog broda - dodao je Kecmanović.
Predsednik žirija Jovan Delić naveo je da je “Osama” izabran između 100 novoobjavljenih romana, od ukupno 150, koliko ih je stiglo na konkurs.
- Kecmanovićev narativ srodan je narativu Dragoslava Mihailovića, odnosno romanu “Kad su cvetale tikve”. Svako priča svoje emigrantske jade i svoju nesreću. Sleng je različit kod Mihailovića i Kecmanovića, ali mu je funkcija vrlo srodna. Kecmanovićev narator manje priča o sebi, a više od drugima - istakao je Delić.
Direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica rekao je da svi koji su bili protiv Andrićgrada, bili su i protiv kulture.
- Na teritoriji BiH kulture su se mešale i to se na neki način najviše u umetnosti pokazalo kao dobro, a u životu nam nije išlo za rukom - ističe Kusturica.
On dodaje i da je Matijina poezija odavno poznata kao velika, a da je velika radost što se pojavio i roman koji na najdramatičniji način priča priču jedne bosanske kasabe jezikom primjerenim vremenom u kojem živimo.
Kusturica smatra i da bi nagrada “Ivo Andrić” u budućnosti trebalo da bude podstrek za mlade umetnike.
- Mi ćemo do polovine godine napraviti konkurs, formirati žiri i uključiti što više učesnika, da ova nagrada ima internacionalni karakter - ponovio je Kusturica.
Rukovodilac Odjeljenja za književnost Andrićevog instituta Aleksandra Vraneš rekla je da je ovaj institut jedinstvena ustanova kulture i nauke, a u ozbiljnom obimu i obrazovanja, koja objedinjuje svojim radom nastojanja Srbije i Republike Srpske da u ovim oblastima ostvaruju značajne rezultate.
