Izvor: B92, 16.Jun.2011, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uručene nagrade "Branko Ćopić"
Nagrade "Branko Ćopić" uručene su danas, 16. juna, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti reditelju i piscu Emiru Kusturici za roman "Smrt je neprovjerena glasina", dok je nagrada za najbolje pesničko ostvarenje pripala Ivanu Negrišorcu za zbirku pesama "Svetilnik".
Kusturici je priznanje uručio akademik Svetozar Koljević, a Negrišorcu akademik Matija Bećković.
"Kao i njegovi veliki prethodnici i Kusturica je imao izuzetno zanimljiv >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << životni put širokog raspona, a u ovom memoarskom delu dao je autentičnu sliku svojih sarajevskih dana, kao i sopstvenog prebivanja i putovanja širom Evrope i Amerike", naglasio je Koljević
On je dodao da je "to je učinio raskošno osećajno i intelektalno prelomljeno kroz prizmu ličnog i porodičnog života i dokazao da je i u naše vreme moguće voleti svoju zemlju i steći svetsku slavu".
Kusturica je opravdao odluku da napiše prigodni govor rečima da "ideja o njemu kao piscu nije zaživela u njegovoj porodici, oni u to ne veruju, pa će ova nagrada i beseda podići mu rejting kao pisca kod nje".
"Nagrada obnavlja sećanje koje nije uknjiženo kao obična radost nego kao vatromet uspomena koje su pratile čitanje moje prve knjige 'Magareće godine' koje su pred moje oči stigle kao pošiljka iz Beograda i na njoj je pisalo 'Mom Emiru za deseti rođendan! Tetka Biba' počeo je laureat svoju priču o susretu sa Ćopićem i literaturom uopšte.
Nakom što je prepuni svečani salon SANU zasmejavao do suza, Kusturica je konstatovao da je "nemoguće zaboraviti tu jesen i radost koju mu je pričinio Ćopić" i "'fala Bogu što nije moguće zaboraviti sliku na kojoj su njegov otac sa našim velikim piscem, posebno kada se zna da je to jedna od retkih dragocenosti koja je spasena iz građanskog rata u Bosni".
Jednoglasnu odluku o laureatima doneo je Upravni odbor Zadužbine Branko Ćopić u sastavu: akademici Svetozar Koljević (predsednik), Matija Bećković, Milosav Tešić (potpredsednik), Dušan Kovačević i dopisni član Nada Milošević-Ðorđević.
Koljević je u ime UO saopštio da su razmotrili više značajnih književnih ostvarenja objavljenih u prošloj godini, a posebnu pažnju privukla su im prozna dela "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića i "Mi različiti" Veselina Markovića, a među pesničkim "Dokle pogled dopire" Nikole Vujčića i "Plamen i rosa" Slobodana Rakitića.
Koljević je povodom uručenja nagrade, koja nosi Ćopićevo ime izgovorio besedu koju je naslovio " Branko Ćopić i Nasradin hodža" u kojoj je upoređivao narodnu mudrost i smisao za humor u pričama o Hodži sa Ćopićevim opusom, nalazeći mnoge dodirne tačke i prepoznavši da se iza šala krije "duboka tuga".
U kraćem osvrstu na poruke Ćopićevog dela akademik, rodom iz Bosne, naveo je da je prepoznao da je u zbirci prica "Bašta sljezove boje" Ćopić dočarao sliku sveta i ljudskog života kao mešavinu suza i smeha i naslutio još 1970. da se u svetu "umnožavaju crni konji i crni konjanici" i " mrke ubice sa ljudskim licem", ali "čak i taj okvirni mrak ozaren je svetlošću ljubavi i poverenja unuka prema dedu".
Koljević je zatim sažeo svoje viđenje Kusturičine ispovedne, memoarske knjige kojom je dao "značajan doprinos bogatoj tradiciji srpske memoarske literature od vremena Simeona Piščevića i Prote Mateje do memoarskih zapisa Miloša Crnjanskog i Ive Andrića".
Akademik Bećković je u ime UO obrazložio odluku da nagrada za poeziju pripadne Ivanu Negrišorcu kroz pesmu spevanu za ovu priliku sačinjenu od naslova pesama iz nagrađene zbirke.
"Svetilnik se mogao zvati Pametnik, Molitvoslov i Časošlov, on sve to i jeste i još ponešto", nastavio je Bećković i objasnio da je Negrišorac nabasao na davno zaboravljeno blago, riznicu reči poput: arenar, arhondar, rusofor, trpezar, prosfor, dohijar, eremija sasudohranitelj...i odgurnuo još jednu brešu na još jednoj ustavi na glavnom toku srpskog jezika u kome životne snage nisu presahle.
Akademik je podsetio na decenijski zaborav srpske kulture prema svetinjama pa i Hilandaru u koji su neki posvećenici stizali krijući se od države i naroda čuvajući da se ne preturi sveća zapaljena pre osam vekova.
"Više pesama ispevano je o Hilandaru i Bogorodici Trojeručici u naše vreme nego u svim prethodnim kao da ono što im dugujemo tek sada nadoknađujemo", rekao je Bećković stavljajući u taj kontekst i nagrađenu knjigu i izrazio zadovoljstvo što je baš ona ponela nagradu Ćopićeve zadužbine.
Laureat je besedu u znak zahvalnosti za nagradu koja nosi Ćopićevo ime posvetio njegovoj poemi "Ježeva kućica".
Izrazivši žaljenje što u svom životu nije imao dedu kakav je bio Ćopićev, Negrišorac je kazao da su mu njegove knjige zamenile nekog dragog rođaka koji bi mu na suptilan i deci razumljiv način otkrivao tajne i mudrosti života.
Posebno mesto je za njega imala "Ježeva kućica" koju je čitao svojoj ćerci, prenoseći joj važne poruke koju nosi mudri ali bodljikavi Ježurko Ježić.
Negrišorac je zahvalio članovima UO što su ga "prepoznali u lepoj zajednici sa Ćopićem".
