Izvor: Glas javnosti, 15.Jun.2009, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Umetnost je “prikovana„ za marginu

Čuvena Šekspirova komedija „Ukroćena goropad“, nekada, tokom devedesetih, kultna predstava dramskog ansambla beogradskog Narodnog pozorišta, ovih dana dobiće i svoju baletsku verziju. U scenografiji Geroslava Zarića, raskošnim kostimima Katarine Grčić i na muziku Đoakina Rosinija, ova uvek aktuelna priča, nastala 1596. godine, biće premijerno izvedena 25. juna u režiji i koreografiji Krunislava Simića.

- Želeo sam da zadržim svoj stil izražavanja, a to je jedan specifičan >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << način nekog ekspresionizma sa jasnim odnosima - kaže za Glas javnosti Simić, koji se koreografskim radom bavi od 1988. godine.

- Da bi se ispričala ova složena priča, u nekim scenama preuzeo sam onaj „teret i breme“ Stanislavskog, uprkos tome što su ga skoro svi otpisali kao nešto staromodno. Ne mislim tako i zbog toga sam i pribegao takvom izražavanja. Radnja predstave usredsređena je na odnos glavnih likova Petručija i Katarine ili, preciznije rečeno, na odnos merenja snage njihovih karaktera - kaže Simić.

Prema njegovim rečima, predstava, bez odstupanja, prati popularnu Šekspirovu priču koja je, među njegovim dramama, poznata i kao komad s najviše fizičke radnje na sceni. Između ostalog, objašnjenje za uspeh „Ukroćene goropadi“ leži i u činjenici što su sukobi između jogunaste Katarine i samouverenog Petručija prikazani u tako preuveličanom apsurdnom vidu da se ne primaju kao stvarni događaj s mogućim ozbiljnim posledicama, već kao simbolična farsa, odnosno karikaturalna paradigma najstarijeg, najrasprostranjenijeg i neprekidno vođenog obračuna - rata među polovima.

Tokom igračke karijere, Simić je za svoja dostignuća nagrađen brojnim prestižnim priznanjima koja ga ne zaobilaze ni danas u koreografskom radu. Na scenama beogradskog nacionalnog teatra, zemunskog Madlenijanuma i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu sa uspehom je postavio balete „Pokajnik“, „Kraljica Margo“, „Kraljeva jesen“, „Grk Zorba“, „Orfej u podzemlju“, „Nižinski - Zlatna ptica“...

POŠTOVATI ŠEKSPIRA

- Bogati otac želi da uda svoje kćeri, a želja mu je da to prvo uradi sa Katarinom, koja je poprilično problematična. Međutim, svi žele Bjanku. Ona je lakoumna, mlada i lepa devojka koja, misleći da su njeni postupci u redu, ulazi u ljubavne avanture sa svim svojim ljubavnicima. Naravno, kasnije se ispostavi da to i nije tako idealno, savršeno, cvrkutavo... Nisam pravio nikakvo prilagođavanje, niti neko „novo“ čitanje. To nikada ne radim. Ispoštovao sam Šekspira u potpunosti, jer u suprotnom ne bih ni radio ovaj komad koji je dramaturški veoma prijemčiv za rad, kaže Simić.

- „Ukroćena goropad“ je moja prva komedija. Želeo sam da se oprobam i u tom žanru. Nadam se da će se predstava svideti publici, jer sam samo Šekspirovu priču pretočio u baletski izraz, koji će sigurno razumeti i oni koji, eventualno, ne znaju radnju komada - tvrdi Simić, čija se igračka karijera zasnivala na specifičnom smislu za uobličavanje likova i snažnoj scenskoj ekspresiji.

- Baletski umetnici su u nezavidnom položaju. Niko ne može da bude zadovoljan trenutnom situacijom. Svesni smo da stanje u zemlji, nije sjajno, ali to nije opravdanje za činjenicu da je ne samo balet, nego umetnost uopšte, i dalje „prikovana“ za marginu. Kako baletski igrači da uđu u salu i rade po ceo dan kad bukvalno nemaju šta da jedu? Naša profesija, zbog svojih specifičnosti, traje kratko i plašim se da će, ako ova kriza nastavi i dalje da nas potresa, početi sve da se urušava i raspada, a posle je to veoma teško obnoviti. Naravno, nije sve ni u novcu. Ali, veoma je žalosno što naši umetnici, zbog svega što se dešava, kad već nemaju tu finansijsku satisfakciju, nemaju više ni onu duhovnu koja bi bila pokretačka snaga - upozorava Krunislav Simić.

Nastavak na Glas javnosti...