Izvor: Vostok.rs, 27.Jan.2017, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost i opstanak: Deset crteža Opsade Lenjingrada
Fašističke trupe su držale Lenjingrad pod opsadom od prvog dana Velikog otadžbinskog rata, 8. septembra 1941. do 27. januara 1944. (obruč je probijen 18. januara 1943). U Velikoj Britaniji je 20. januara otvorena izložba umetnice koja je preživela užase Opsade Lenjingrada.
ILUSTRACIJA: JELENA MARTILA
Na koledžu „Darvin“ Univerziteta u Kembridžu organizovana je izložba „Umetnost i opstanak u Opsadi Lenjingrada“. Izložba je otvorena 20. januara i traje do 19. marta. Jelena Martila je bila devojka u vreme kada su nacisti skoro 900 dana držali Lenjingrad pod opsadom. Ono što je tada preživela pretočila je u crteže. // „Sama Tanja“.
ILUSTRACIJA: JELENA MARTILA
Grad su pod opsadom držale nacističke trupe, ljudi u gradu su gladovali, nije bilo struje, a veze sa drugim krajevima SSSR-a bile su prekinute. Jelena Martila rođena je 1923. godine. Imala je 18 godina kada je počela Opsada. U njenim delima zabeležena je sva dubina patnje i stradanja u Lenjingradu. // „Život u blokadi“.
ILUSTRACIJA: JELENA MARTILA
Među izloženim radovima je i portret Olge Bergoljc, čuvene pesnikinje koja je u svojim stihovima opisala Opsadu Lenjingrada. Ona je zajedno sa Anom Ahmatovom u studiju radio-programa čitala pesme, što je putem zvučnika emitovano u čitavom gradu. Umetnost i poezija motivisale su i inspirisale ljude da prežive i shvate da nisu sami. // „Ovde Lenjingrad: Olga Bergoljc“.
ILUSTRACIJA: JELENA MARTILA
Posetiocima će takođe biti predstavljen i portret sovjetskog kompozitora Dmitrija Šostakoviča – crtež nastao 1944. godine tokom izvođenja njegove „Lenjingradske simfonije“. // „Šostakovič“.
ILUSTRACIJA: JELENA MARTILA
U vreme Opsade Martila je radila kao bolničarka u dečijoj bolnici i pomagala je u evakuaciji najmlađih. Sve što je videla beležila je na svakom papiru koji je mogla da nađe. Danas su to dokumenti od izuzetne važnosti, jer govore o strašnim trenucima tog perioda. Jelena Martila je sa svojom majkom evakuisana preko zaleđenog jezera Ladoga 1942. godine. // Crtež: „Prelazak Ladoge“.
ILUSTRACIJA: JELENA MARTILA
Zima 1942. godine je bila neuobičajeno hladna. Veruje se da je samo u januaru i februaru te godine u Lenjingradu umrlo 200.000 ljudi od hladnoće i gladi. // „Kristalna kolevka“.
ILUSTRACIJA: JELENA MARTILA
Izložbu su priredile Ksenija Afonjina, samostalni kustos i istraživač umetnosti nastale za vreme Drugog svetskog rata i Libi Houvi, samostalni kustos i specijalista za grafiku. Projekat je ostvaren uz podršku aukcijske kuće „Sotbi“ i u saradnji sa Društvom govornika ruskog jezika u Kembridžu. // „Lenjingradska likovna akademija“.
ILUSTRACIJA: JELENA MARTILA
„Jelenino viđenje Opsade Lenjingrada razlikovalo se od herojskog narativa koji su promovisale sovjetske vlasti, tako da joj je posle rata naloženo da svoja dela uništi“, rekla je Ksenija Afonjina. „Ipak, Jelena je odlučila da ih sačuva kao svedočanstvo za buduće generacije. Svoje crteže je transformisala u prave slike koristeći litografiju i graviranje na kartonu. Koristeći ove slikarske tehnike oživela je sećanja izmučenih stanovnika Lenjingrada na teške dane oskudice i gladi. Martilina dela nam omogućavaju da Opsadu Lenjingrada doživimo na isti način poput ljudi koji su je preživeli.“ // „Lenjingrađanka“.
ILUSTRACIJA: JELENA MARTILA
Martila je sa Svetlanom Magajevom objavila knjigu „Mučenici Opsade Lenjingrada“ čiji su junaci obični ljudi koji su uspeli da prežive glad i druge užase rata. // „Lenjingradska Madona“, 1942.
ILUSTRACIJA: JELENA MARTILA
Ovog meseca Jelena Martila će napuniti 94 godina i ona je jedan od poslednjih živih svedoka Opsade. „Sve dok budem mogla da držim olovku, nastaviću da svedočim o stradanju mojih dragih Lenjingrađana“, rekla je Martila. „Želim da ova izložba bude shvaćena kao protest protiv rata i poziv za očuvanje naše ljudskosti.“ Jelena Martila, autoportret, 1942./ Izložba „Umetnost i opstanak tokom Opsade Lenjingrada“ održava se od 20. januara do 19. marta 2017. godine. Za više informacija posetite sajt www.artandendurance.org.
Autor: Aleksandra Guzeva,
Ruska reč
.jpg)
