Izvor: Politika, 11.Jul.2010, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ulaz u muzej ispod nivoa zemlje

Podzemni prostor Trga republike mogao bi da bude iskorišćen za depoe, ali i za povremene izložbe, kaže Vasa Perović, arhitekta

Raspisivanje javnog arhitektonskog konkursa za idejno rešenje rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu po nekim nezvaničnim procenama planirano je polovinom avgusta. Članovi radne grupe su se u prošli petak sastali radi definisanja osnovnih podataka o stanju muzeja, kako bi pripremili jasan zahtev budućim konkurentima.

–Taj zahtev >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pružiće i prostor za stvaralačku slobodu, kako je u razgovoru za „Politiku” naglasio Vasa Perović, arhitekta koji već dve decenije živi i radi u Sloveniji, a trenutno je i jedan od članova radne grupe koja sa entuzijazmom pokušava da priča o Narodnom muzeju dobije srećan kraj.

Analizom potencijanog prostora Narodnog muzeja došlo se, između ostalog, i do toga da bi mogao da se iskoristi i prostor ispod spomenika knezu Mihailu na Trgu republike. Budući projektanti će imati ispred sebe jasan zahtev o potrebama budućeg zdanja, zahvaljujući radu radne grupe, koji se odvija pod budnim okom predsednika UO Narodnog muzeja Branislava Mitrovića i uz učešće muzeologa, konzervatora i predstavnika iz Ministarstva kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

O tome šta se tačno događalo na sastanku radne grupe koji je u petak trajao gotovo sedam časova, Perović kaže:

– Mi ntenzivno pripremamo podlogu za arhitektonski konkurs, koji će biti javnog karaktera. Postojale su dileme na koji način organizovati takav tip konkursa. Trenutno pripremamo tekst o tome šta bi novi muzej trebalo da bude, na kakav način mora da bude organizovan, kakve sadržaje i mogućnosti treba da ima. Razmišljamo o konkursu koji bi se dešavao u dve faze što je novi način u ovoj sredini, gde bi se kroz proces prve selekcije došlo do  grupe timova ili ljudi koji bi u intenzivnoj komunikaciji sa članovima žirija odgovorili na dodatna pitanja i pokazali kako bi taj novi muzejski sistem koji oni predlažu mogao da izgleda.

Perović potom navodi da je proces pripreme ovog konkursa kompleksan, jer mora da bude raspisan tako da pokuša da što bolje iskoristi potencijale Narodnog muzeja jer „objekat je vrlo limitirajući, ali istovremeno ima i fantastične potencijale”.  

Na opasku da radna grupa predstavlja neku vrstu supervizora koji neće dozvoliti da se potencijalni projektanti previše razbaruše u svojim idejama, Perović tvrdi suprotno:

– Ne mislim tako, strateško pitanje je u kojoj meri će program koji ćemo sastaviti ljudima biti inspirativan, da slobodno razmišljaju o potencijalima tog novog objekta. Ideja konkursa je da dobiješ seriju relevantnih arhitektonskih ideja i da između njih biraš ono što je sveže i novo. Pokušavamo da napravimo zlatnu sredinu, da napravimo ujedno i inspirativan i ograničavajući program, koji bi ipak motivisao projektante koji se jave na konkurs.

O tome koje vreme je realno potrebno da neko ko učestvuje u konkursu uradi projekat naš sagovornik tvrdi da u radnoj grupi uglavnom zastupaju ideju da u prvoj fazi konkurs mora da bude otvorenijeg tipa, ograničen samo osnovnim parametrima, a da tek u drugoj fazi može da bude detaljniji.

– Biću optimista, neka sve to traje šest meseci – ističe Vasa Perović i na pitanje u kom smislu je dobra ideja iskoristiti prostor ispod spomenika knezu Mihailu, i da li će tu biti smešten depo, odgovara:

– Da li će to biti proširenje tehničke prirode ili nešto što će biti mnogo više integrisano u muzejsku strukturu, očekujemo odgovor od ljudi koji će se javiti na konkurs. Mogao bih da zamislim da će u tom potencijalnom proširenju ispod nivoa Trga republike mogli biti depoi, ali ne samo oni, već  bi tu mogao biti i potencijalni ulaz u novi muzej i neka tačka gde će ova ustanova intenzivnije da se poveže sa gradom, da to bude podzemni prostor za povremene izložbe.  Ne bih o tom prostoru govorio samo kao o depou, tu vidim i seriju drugih mogućnosti. Naravno tu treba mnogo faktora  uskladiti da bi se ova ideja realizovala, ali ako se  ostvari biće to veoma dobro i za muzej i za grad. Taj predlog nije u koliziji sa drugim planovima koje grad ima.

Šta će biti sa umetničkim delima kada počnu radovi Perović smatra da je to pitanje logistike:

– Problem je kompleksan, ali ne može se očekivati da će se muzej renovirati i to u periodu koji nije baš kratak, recimo od dve godine, a da se ne razmišlja o izmeštanju kolekcije koja je ogromna, ali i o stotinak zaposlenih. O tome se mora razmišljati što pre. Kuća ne može da se renovira ako u njoj ostane bilo šta i bilo ko.

Šta su prioriteti da bi radovi počeli i šta bi se desilo kada bi se na novi konkurs prijavio i arhitekta Rakočević, od čijeg projekta se odustalo,  naš sagovornik kaže:

– Prioriteti? Pre svega moraš imati projektanta, potom sve projekte i dozvole. Odlučili smo se za javni konkurs koji zahteva malo više vremena, ali je transparentan. Žiri još uvek nije imenovan, ali pretpostavljam da će u njemu biti neki od članova radne grupe, predstavnici grada, Ministarstva za kulturu, Zavoda za zaštitu spomenika kulture... Inače na konkurs se može prijaviti svako, to je lepota demokratičnog procesa, ne sprečava nikoga od zainteresovanih da se prijave. Konkurs je otvoren za sve pa i za prof. Rakočevića. Polazne premise su sada muzeološki i arhitektonski drugačije, tako da ako bi se prof. Rakočević i upustio u to njegov odgovor bi bio drugačiji. Protiv toga sam da radikalno kritikujem tuđe projekte jer realno nikad ne znaš u kojim su kontekstima nastali, ni sa kojim programima, ni u kom spletu okolnosti...

Biljana Lijeskić

objavljeno: 12/07/2010

Nastavak na Politika...