Izvor: Blic, 27.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragično osećanje života
Simonida Rajčević: instalacija „Tamna zvezda“; audio-rad: Manja Ristić i Ivan Kaldenburg; Galerija: „Zvono“
Simonida Rajčević (Beograd, 1972) magistrirala je 1999. u klasi Momčila Antonovića. Od 2000. radi na FLU u Beogradu. Dosad je imala devet samostalnih izložbi, od kojih dve u inostranstvu, u Erfurtu i Milanu, a ova joj je šesta u „Zvonu".
Najnoviji rad „Tamna zvezda" je instalacija koju čini 150 crteža. Dominira ljudska figura nacrtana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << belim markerima na crnim najlon-kesama kojima obljepljuje zidove galerije. Svaki crtež prati kratak tekst kojim umetnica ukazuje na neki trenutak svog života. I pod galerije prekriven je tamnom gumom iscrtanom markerom. Ulaskom u galeriju, gledalac zapravo ulazi u rad, a gazeći ostavlja sopstveni trag na njemu. Instalaciju prati snimak fantazmagoričnih zvukova i reči.
Ocena: Simonida ostvaruje direktnu interakciju s publikom, što je i cilj svake instalacije. Svojim citatima i onim pozajmljenih od Sare Kejn, kao što su „Trenuci poput ovog nikad ne potraju" ili „Ti sebi dopuštaš ovo stanje očajničkog besmisla"", pojačava temu rada: tragično osećanje života. Tamna pozadina upućuje na teskobu; zvezda je ona sama, to jest njena energija koju crtežom beleži kao trag sopstvenog prisustva na Zemlji, odnosno u galaksiji. Kontrast između univerzalnosti teme i privremenosti najlona je nameran jer posmatrač po izlasku iz galerije (rada) biva obuzet ključnim životnim pitanjem prolaznosti.
Post scriptum: Simonida jeste eksplicitna u svojim porukama, ali je daleko od tzv. novog nihilizma koji je Kejnova promovisala u pozorištu. Sarina dela su brutalnošću šokirala javnost, Simonidina je teraju na razmišljanje. Kod obe umetnost izvire iz života i zato ima smisla. A život? - ima nade!
