Izvor: Blic, 29.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna Vladimira Markovića
U asamblažima koje čine dve spojene fotografije (jedna je crno-bela, a druga kolor), dakle, niti su diptisi niti treba na njih da asociraju, vidimo po dva sadržaja. Na primer, na crno-beloj strani asamblaža, muški i ženski torzo, statuu žene, dva psa, dvoje dece ispred trpeze, ribe, ptice, stolicu.
Na kolornoj strani, pak, par s venčanja, statuu Napoleona, lava-fontanu, dva odlivka lavića, ptice, vevericu, mušku lutku iz izloga (lutke su Markovićeva stara temau koju nam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je izložio pre nekoliko godina na istom mestu). Naizgled, oni nemaju nikakve veze među sobom da bi bili spojeni u isti fotografski asamblaž. Ni njihove kompozicije nisu slične. Tek ponegde se može primetiti neka linija koja ih zgodno spaja, ali to se nije dogodilo namerno. Jer, umetnik se ni povezivanjem sadržaja, a ni povezivanjem likovnih elemenata - nije bavio. Pa, čime se onda bavio, pitate se dok posmatrate te zanimljive fotografije u „Artgetu", od kojih vam se zbog nečega što ne možete da dokučite odmah pogled ne odvaja.
Ima neka tajna veza...
Naziv izložbe je ne otkriva, niti to može i kad bi autor hteo izričito da je obelodani. Fotografije nisu iz iste faze. Ima ih starih, kada je fotografu crno-bela fotografija bila jedina preokupacija, i novih, kolornih. Pošto nisu snimane tematski, ni u ovome nema tajne.
Srećna okolnost je bila prisustvo autora (živi u Parizu) na izložbi koji mi je tajnu donekle otkrio: praveći izbor fotografija za asamblaže, u pojedinim snimcima prepoznavao je istovetno svoje duševno stanje i po toj liniji koncipirao izložbu. Kako duševna stanja, međutim, zavise od ličnog senzibiliteta, ona se naprosto ne mogu prebrojati kod ovog izuzetno osetljivog fotografa. Zato, Markovićeva izložba ostaje tajna koja i dalje intrigira. Zar ne treba tako i da bude?
.jpg)
