Izvor: Danas, 08.Jun.2015, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve ono što ne smemo ili ne možemo da izgovorimo
Muzičko-scenska instalacija "Zvučna odela" kojom će umetnici Tijana Đuričić i Andrija Pavlović predstaviti zemlju u okviru nacionalne selekcije na Praškom kvadrijenalu 24. juna u “Kafkinoj kući” u glavnom gradu Češke, u startu deluje neobično.
* Šta čini rad “Zvučna odela” i kako će izgledati?
- Sastoji se od sedam različitih sakoa koji predstavljaju različite karaktere. Vizuelno su to karakteri - političara, radnika, intelektualca, sveštenika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << vojnog lica, estradnog umetnika, a postoji i jedan potpuno providni sako. Svaki je skriveno ozvučen, odnosno zvučnici su ušiveni u postavu. Oni emituju određeni zvuk, muziku ili izgovoreni tekst - osećanja, misli, uzvici, vrisci, nesigurnosti, strahovi, izjave ljubavi ili mržnje, povici političkih parola, govora, mešanje muzike različitih religija, i tako dalje.
* Šta ste na taj način želeli da izrazite?
- Ovi zvučni sakoi, predstavljaju sve ono što ne smemo ili nismo u stanju da izgovorimo. To je naša podsvest. Postavljeni u prostoru oni istovremeno "sviraju" (svih sedam), a posetioci su u prilici da ih biraju, isprobavaju i oblače stvarajući jedno novo (po)modno* muzičko delo u trajanju od jednog dana. (Po)modno jer se posetioci rukovode vizuelnim izborom - odelo (ne)čini čoveka - a zapravo tim vizuelnim izborom dobijaju zvuk koji nisu birali! Taj zvuk može biti u sukobu sa njihovim izborom, osećanjima, karakterom, a oni mogu prekinuti svoje učešće u eksperimentu jedino ako skinu sako.
* Uz vašu intervenciju posetioci prave sopstveni izbor sakoa i kreiraju muzičko delo?
- Birajući odelo, posetioci ne znaju kakav su zvuk izabrali. Oni pristaju da učestvuju u procesu, ali apsolutno nad njim nemaju nikakvu kontrolu kao ni mi. Oni stvaraju delimično otvoreno a delimično kontrolisano muzičko delo (izbor semplova je unapred poznat samo autorima) čiji ishod ne možemo da predvidimo. Muzika uvek anticipira promene u društvu, a ovo muzičko delo je na momente harmonično a na momente haotično-kakofonično, poput promena naših društvenih i kolektivnih realnosti.
* Da li biste nam dočarali kako zvuče određeni karakteri - radnik, političar, estradni umetnik i za kojim biste vi posegnuli vizuelno i zašto?
- Radnik je ponižen i potlačen, političar pokvaren a estradni umetnik pogubljen. Ne bih voleo da budem ni u jednom od njihovih odela.
* Zašto ste u kolekciju uvrstili providno odelo?
- Jednom rečju “carevo novo odelo”. Biti spreman na suočavanje sa samim sobom, svim svojim strahovima. Možda je to početak promena o kojima svi toliko pričamo i žudimo? Jer mi danas živimo u jednoj vrsti kontradiktornosti. Nismo zadovoljni onim (malim) što imamo a ne želimo to da izgubimo. Pa kako onda bilo šta drugo da nam se desi? To je jedan ogroman strah od nepoznatog, od promena. A i naša podsvest je upravo takva, za nas potpuno nepoznata.
* Kako je muzika prosvetljujuća, kao i određeni zvuci, kada biste bili u mogućnosti da obučete nekog od političara koji sako bi im najviše u tome pomogao? Uopšte, imate li neke fantazije i pretpostavke na tu temu?
- Obukao bih ih u odela odgovornosti, poštenja i empatije. One koji takvi nisu, ne bih oblačio već skidao (sa vlasti) čim ne ispunjavaju ono što im je posao i zbog čega su birani. Svima, pa i političarima preporučujem da slušaju što više klasične muzike i odlaze na koncerte klasične muzike.
* Pošto ste radili s Tijanom Đuričić šta je bio vaš a šta njen deo posla u ovim kreacijama?
- Kada započnete zajednički rad sa još jednom osobom, onda se u toj simbiozi nakon određenog vremena više tačno i ne može razdvojiti pojedinačno učešće. I to je ono što je najlepše u svakom procesu, sam proces. Zato mi je veliko zadovoljstvo što ćemo rad predstaviti baš u Kafkinoj kući u Pragu. Takođe, ovom radu su puno doprineli kostimograf Darinka Mihailović, naše krojačice na čelu sa Žaklinom kao i Nenad Antanasijević Antanas koji je pomogao oko audio tehnike.
* Zašto ste odabrali ove karaktere i na koji način smatrate da oni ostvaruju dinamiku sa zadatom temom Kvadrijenala - “Zajednički prostor: Muzika - Vreme - Politika“?
- Rekao bih da se desilo obrnuto, jer su kroz proces rada na neki način ovi karakteri izabrali nas. Oni su se iskristalisali u finalnom odabiru i postavili nam najveći broj pitanja. A to su postigli dominantnošću uniformisanosti koja u današnje vreme dosegla vrhunac. Ne želimo da živimo u društvu u kom su ljudski karakteri konfekcija. Mislim da smo ovim radom ispunili sve tri teme kvadrijenala ali postavili i neka druga suštinska i univerzalna pitanja važna za svakog čoveka.
* Da li biste citirali nečije odelo?
- Odelo ne čini čoveka, već dobrota i plemenitost. A čovek samo mora da se oblači.
