Izvor: B92, 19.Nov.2016, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Suština Mećavnika je afirmacija mladih"
Oko 70 studenata okupilo se na Mećavniku povodom prvog Jesenjeg pozorišnog festivala koji se održava u Drvengradu tokom ovog vikenda.
Prema rečima selektora festivala, reditelja Milana Neškovića ideja je da se okupi što veći broj mladih ljudi, studenata iz celog regiona, jer "suština celog Mećavnika je afirmacija mladosti kroz umetnost u interakciji sa etabliranim umetnicima".
Nešković je Tanjugu rekao da je ideja za Jesenji pozorišni festival >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nastala pre četiri-pet godina, kada je reditelj Emir Kusturica, inspirisan Vivaldijevom kompozicijom "Četiri godišnja doba", izrazio želju da svako godišnje doba ima svoj festival.
Pored filmskog festivala "Kustendorf", koji se održava zimi, letnjeg muzičkog "Boljšoj" i prolećnog Sajma knjiga, Jesenji pozorišni festival zaokružuje ciklus festivala Emira Kusturice.
"Svi festivali se oslanjaju na svog starijeg brata 'Kustendorf' koji je pokrenuo celu priču, a cilj je da dovedemo što više mladih ljudi, studenata iz celog regiona, ovoga puta pozorišnih stvaralaca, koji će se od sledeće godine nadmetati za nagrade", kaže Nešković.
Na programu festivala biće predstave "Ukalupljivanje - Tragedija loptanja u Srba" Strahinje Madžarevića u režiji Maksima Miloševića, u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda i UK "Vuk Stefanović Karadžić" i "Pleu Strindberg" Fridriha Direnmata u režiji Jovice Pavića u kojoj učestvuju studenti Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda.
Na zatvaranju će ansambl Ateljea 212 izvesti komad Milene Marković "Deca radosti" u režiji Snežane Trišić.
Sledeće godine Nešković očekuje da će festival trajati četiri dana, da će imati osam studentskih i četiri večernje predstave.
"Želimo da posle svake večernje predstave umetnici, koji u njoj učestvuju, drže studentima radionicu i ta interakcija između mladih i već etabliranih umetnika jeste suština ovog festivala", istakao je selektor.
On skreće pažnju da studenti imaju veliki problem da dobiju priliku da režiraju svoju diplomsku predstavu, a Jesenji pozorišni festival im pruža mogućnost da dođu sa svojom predstavom još tokom studija i da se za njih čuje.
"Kada sam ja završio fakultet, trebalo je da režiram diplomsku predstavu. To je nemoguće u pozorištima u toku te godine, eventualno sledeće ili one tamo sezone. Ja sam morao da odem u Sloveniju, da tamo kucam na vrata da bih dobio režiju diplomske predstave", kaže Nešković.
"Mećavnik daje mogućnost studentima da već tokom studija dođu sa svojim predstavama, budu nagrađivani i putem medija upravnici pozorišta mogu da saznaju za njih pa će im možda i sami ponuditi da rade diplomsku predstavu. Mislim da je to suština borbe za pozorište u Srbiji. Previše nas je, a premalo prostora", dodao je mladi reditelj, poznat po predstavama "Bela kafa", "Mrešćenje šarana".
On smatra da je model subvencionisane kulture polako na izdisaju. "Moramo što više da uključujemo privatni sektor u kulturu ako želimo da opstanemo, jer ovakav sistem je postao neizdrživ. Nije tu krivo ni Ministarstvo kulture, nisu ni pozorišta, već jednostavno celokupno društvo se nalazi u tom problemu i to ne samo u Srbiji, već u celom svetu kada je kultura u pitanju", primetio je Nešković.
Nešković priznaje da mu je saradnja sa Emirom Kusturicom mnogo značila i naglašava da je slavni reditelj osoba koja je izvršila najveći umetnički uticaj na njega.
"Iskustvo koje sam sticao tokom prethodnih šest, sedam godina u radu sa njim na filmu i na Mećavniku i u Andrićgradu kroz razne projekte, sloboda koju on daje svojim saradnicima, to je apsolutno meni značilo mnogo u smislu otvaranja svojih umetničkih čakri. Kada jedan tako veliki umetnik i stvaralac tebi kao mladom umetniku da umetničku slobodu, to su krila kakva sebi nikada ne možeš sagraditi sam i to znači više od svega", istakao je Nešković.
