Izvor: Politika, 21.Jan.2012, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suptilni lirski realista

Trudim se da iskažem značenje filma bez dijaloga, već situacijama, gestovima, slikom

5. KUSTENDORF

Mokra Gora, Mećavnik- Studenti filma, učesnici i gosti 5. Kustendorfa, susreli su se i sa velikim turskim autorom Nurijem Bilge Džejlanom, suptilnim lirskim realistom, koji je za svoje filmove „Kasabe”, „Majskih oblaka”, „Hladan”, „Podneblja” i „Tri majmuna” osvojio više od pedeset međunarodnih filmskih nagrada. Kustendorfska „Retrospektiva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << velikana” posvećena je baš njemu, a ovaj program uključuje i Džejlanov poslednji film „Bilo jednom u Anadoliji”, za koji je na Kanskom festivalu osvojio Gran pri.

Ponovo je reč o još jednom, u vizuelnom smislu, Džejlanovom remek-delu, o priči u čijoj je pozadini jedna sumnjiva smrt, ispričanoj u sporom ritmu, kroz koju autor slika stanje društva i (ne)moralnu skalu pojedinaca na odgovornim mestima u turskom društvu...

Ovaj film rađen je na osnovu sećanja na istinite događaje, jesu li to sećanja iz detinjstva, jer ste i Vi ste odrastali u ruralnoj oblasti?

Poznajem te ljude veoma dobro, te male gradske birokrate za koje je život prava borba, koji su izolovani od lokalne zajednice da bi, koliko-toliko, obavljali svoje poslove sa što manje pristrasnosti jer rade sa ljudima koje veoma dobro poznaju. Ti mali birokrati druže se samo među sobom, a ne sa seljanima, što borbu za vlast i prevlast čini napetijom i prljavijom, jer svako pokušava da ponizi onog drugog. Priča ovog filma jeste istinito sećanje, ali ne moje lično, već mog koscenariste, doktora. U Turskoj da bi ste dobili licencu morate da provedete najmanje dve godine radeći u udaljenim mestima u Anadoliji. Moj koscenarista doktor je sve to prošao i zaista je prošao iskustvo iz naše priče. Dogodilo se ubistvo i oni su cele noći bili u potrazi za telom.

Naslov filma aludira navestern, a i struktura filma je slična vesternu?

Iako volim filmove Serđa Leonea nema referenci njegovih filmova u mom ostvarenju, mada opis turski-vestern zvuči primamljivo.

Ima u njemu i elemenata film- noara, ali i neobičnog humora?

Želja mi je bila da snimim što realističniji film, a pravi život često je crn, ali i veoma smešan.

U svakom filmu, pa i u ovom, mogu se pronaći elementi Čehova?

Da, zapravo u svimmojim filmovimaverujem da postojielementČehova, jer Čehov jepisaotolikopriča gotovo o svakoj životnoj situaciji, a ja ih sve mnogo volim. Moždaje onuticao nanačin na koji i samgledam na život. ŽivotslediČehovaza mene. Posle čitanjaČehova, počinjete da viditeoko sebe iste vrste situacijau životu.

„Bilo jednom u Anadoliji” je film sa puno dijaloga, malih razgovora među ljudima koje vi želite da saslušate?

Da, u malom graduljudi sudrugačiji.Onivam pokazujudrugi deoživota. Iz tih, na oko, nevažnih razgovora možete mnogo da naučite. Ukoliko živite u velikom gradu mislim da propuštate nešto u životu.

U predhodnim filmovima bilo je malo reči, da li zato što možda mislite da se ljudibolje izražavaju bezreči?

Ne trudim se ja da moji likovićute, već smatram dadijalogtreba tretirativeoma oprezno.Mnogo sam to istraživao. Snimaosam mnogerazgovoreu ciljuda razumem prirodutoga i shvatio da razgovor često ne sledi logičannapredak. Dijalog u filmu, čak i ako ga koristite, ne bi trebalo dabude takologičani nebi trebalo danosimnogo informacija otajnamafilmailiznačenjufilma.Trudim se daiskažemznačenjefilmabez dijaloga, već situacijama, gestovima, slikom.

Vizuelna snaga krasi svaki Vaš film, bavili ste se fotografijom, ali kada je usledio taj trenutak da se iz sveta fotografije preselite u svet filma?

Ne sećam sedobro, ali u to vremenije bilovideo kamere, tako da je ideja ofilmubilaveoma teška.Film je bio urukamasamopojedinih ljudi. Čak iza vremesluženja vojnog roka, dugo posle fakulteta, i dalje sam razmišljao o snimanju filmova, ali sam se i dalje bavio fotografijom. Mislim da ječitanje knjigao filmu bila odlukakoja je promenilamoj život. To je biočitanje autobiografije Romana Polanskog, čiji mi je život u toj knjizi izgledao avanturistički. Počeo je od apsolutne nule u nacističkom logoru, a stigao je do Holivuda. I tada sam kupio kameru, mada je od tada trebalo da prođe čak deset godina da bih snimio svoj prvi, kratki film u kojem je igrala cela moja porodica. Posle toga bilo je lakše.

U Vašim prvim filmovima, u trilogiji, radili ste baš sve: scenario, režiju, fotografiju, montažu, produkciju, distribuciju. Previše za jednog čoveka ili uživanje u radu?

Nikada nisamradio nadrugimfilmovima, kao pomoćnik direktoraili bilo šta, tako da nikadai nisamimao saznanjao tome kako drugireditelji to rade. Naučio sam sve iz knjiga, a ne iz prakse. Svaki aspekt filma, uključujući i prodaju i marketing. Sećam se da su se u Kanu svi čudili što lično pregovaram o distribuciji. Sada tako više ne radim. To jenepotrebno,aliu to vreme, želeo sam sve da znam.Mislim dareditelj treba da znamnoge stvari, a posebno tehnički aspekt filma, inače sterobtehničkog dela ekipe.Ako znatetehničke aspekte, možete da direktno komunicirate sa njima.

Vaš film „Tri majmuna” gotovo liči na ekspresionističku sliku?

Ne znam. Zapravo, ja ne volim ekspresionizam, preveliko iskazivanje osećanja, više volim impresionizam. Međutim, mnogi kritičari su rekli da je ovaj film ekspresionistički i možda su u pravu. Volim da budem suptilniji i skriveniji, jer je publika tada aktivnija. Što se tiče boja, prirodno je da svako vidi nešto drugo. Kada gledam na svet, to je neka vrsta onoga što vidim. Moja fotografija može da ima uticaja na to. Kada sam angažovan u gradiranju boja, ne shvatam da se možda od nekih ograđujem, a da neke izolujem.

U prvim Vašim filmovima često su uz Vas lično glumili i članovi Vaše porodice?

Oni su to stoički podnosili, ali su imali želju da mi pomognu i olakšaju stvari, a nisu bili svesni koliko su doprineli autentičnosti i uverljivosti likova. Mi se svi međusobno dobro poznajemo i osećamo, i zato su oni bili veoma dobri i pouzdani saradnici...

Dubravka Lakić

objavljeno: 22.01.2012

Nastavak na Politika...