Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2019, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stojkovićeva: Zaboravili smo šta je sloboda
Na predstojećem festivalu "Beldoks" 14. maja premijerno će biti prikazan dokumentarac "To sam što jesam - Gipsy mafia", u kome se autorka Andrijana Stojković kroz priču o hip-hop grupi "Gipsy mafia" bavi pitanjima granica - spoljašnjim i unutrašnjim, fizičkim i intelektualnim, pravim i izmišljenim.
U središtu priče su dva brata, Skil i Badi, koji se više od 10 godina bave hip-hopom i sami izdaju svoje albume - u rodnoj Srbiji pripadaju omalovažavanoj romskoj populaciji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << a u Nemačkoj, gde sada žive, radnici su migranti s privremenom dozvolom boravka.
U svojim pesmama vatreno kritikuju rasizam, segregaciju Roma i neoliberalni kapitalizam i u muzici pronalaze svoju slobodu.
Stojkovićeva je u intervjuu za Tanjug objasnila da je film trebalo da bude deo većeg projekta Gete instituta koji istražuje prostore slobode u Evropi - da li u evropskim društvima postoji sloboda i gde su ti prostori slobode, pa je ideja bila da se bave Romima koji imaju posebne prostore slobode i jesu slobodni.
"Čini mi se da smo mi, u ovom našem društvu i društvenom uređenju, zaboravili šta je to sloboda, ali ja sam s njima videla te prostore slobode. Pošto su u svojim stihovima vrlo kritični i zadiru u teme o kojima se ne priča rado i kritikuju stvari koje naša moderna društva ne vole da se kritikuju, sami izdaju albume i nastupaju u alternativnim prostorima", rekla je Andrijana Stojković.
Film ih prati tokom nekoliko meseci i u različitim okruženjima: na evropskoj turneju za koju koriste svoj godišnji odmor sa posla, u svakodnevici u Švebiš Gmundu (Nemačka) u kome je im je vreme podeljeno između porodice, posla u fabrici automobilskih delova i snimanja novih pesama u kućnom studiju, i praznične posete porodici i prijateljima u Zrenjaninu (Srbija).
Prateći njihove živote tokom snimanja filma, Stojkovićeva kaže da su upoznali druge ljude i zajednice koje istražuju svoje prostore slobode.
"Naišli smo na čitavu mrežu koja je nevidljiva za internet i medije, a koju čine ljudi koji pokušavaju da se oslobode ograničenja koja im je nametnuo savremeni život. Skvoteri u Barseloni, komuna na jugu Francuske ili učesnici Welcome United 2018 parade u Hamburgu su Skilova i Badijeva publika, ali i njihovi saveznici", naglašava rediteljka.
Ta mreža je, prema njenim rečima, velika, ti ljudi pokušavaju da se odvoje od neoliberlanog kapitalizma, da žive na drugačiji način, po drugačijim pravilima.
"'Gipsy mafia' je mene odvela u te prostore slobode. Oni postoje, ali se možda ne vide. Taj život izgleda gotovo utopijski i zaista funkcioniše u tim malim zajednicama sa četrdesetak ljudi koji gaje životinje i voće, a s druge strane, imaju pozorišne i bioskopske predstave. U tom spoju prirode i nečega što je potreba duše, čini mi se da oni zaista žive srećno i zadovoljno", primetila je Andrijana Stojković.
Smatra da postoje istinski slobodni ljudi koji žive i u našem društvu, po pravilima društva, ali svako mora da nađe svoju ličnu slobodu.
"Ni sistemi, ni diktatori, kroz istoriju i u današnje doba, ne mogu da zarobe nečiji duh. Svi mi možemo sami sa sobom da imamo slobodu. Granice su vrlo čvrste, iako su nevidljive. Naše rešetke su nevidljive, ali se iz njih teško izlazi i čovek mora kroz stvaranje i delanje da ostvari svoju slobodu. Sloboda ove dvojice junaka, kroz muziku koju stvaraju i njen uticaj čak i na ljude koji ne govore srpski, postaje zarazna", istakla je Stojkovićeva i primećuje da ipak Skil i Badi ne mogu pobeći od diskriminacije osim kroz svoju muziku.
Stojkovićeva ovih dana putuje u Toronto gde će 3. i 4. maja na festivalu "Hot Docs" biti prikazan njen prethodni dokumentarac "Vongar", o autralijskom piscu srpskog porekla Sretenu Božiću, koji je odlično razumeo sve što su Aboridžini prošli, pa je zbog pisanja o njima bio u jednom trenutku i proteran iz Australije.
"Kada sam pročitala prvu zbirku priča, ja sam mislila kao i većina ljudi da je on aboridžinski pisac i tek kasnije sam otkrila da je iz Srbije i da je beo. Zato što je i sam bio stranac u Australiji, a Aboridžini su na kraju ispali stranci u sopstvenoj zemlji, ispalo je ozbiljno prepoznavanje. Meni je neverovatno da je neko tako dobro osetio taj problem. Možda zato što smo i mi stalno bili pod nekom 'tuđom nogom ili rukom', i to je Vongara opremilo razumevanjem šta znači biti porobljen", primetila je Stojkovićeva.
Kaže da je zanimaju priče o domu, pronalaženju doma, mesta gde se osećate sigurno, gde mislite da ćete moći da radite ono što želite.
"U tom traženju doma, moraju kulture da se mešaju, pa dolazimo do toga da se ja stalno bavim drugim kulturama, a zapravo se bavim pitanjem doma, kako pronaći dom i gde čovek oseća da je dom", rekla je Stojkovićeva i izrazila uverenje da će Kanađani odlično razumeti aboridžinsku priču zbog svojih starosedelaca, Indijanaca.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
